PROFILBARU.COM

Херман Емил Фишер
Херман Емил Фишер
	Херман Емил Фишер
Лични подаци
Датум рођења	9. октобар 1852.
Место рођења	Ојскирхен, Рајнска покрајина
Датум смрти	15. јул 1919. (66 год.)
Место смрти	Берлин, Вајмарска република
Образовање	Универзитет у Бону, Универзитет у Стразбуру
Научни рад
Поље	физика
Награде	Нобелова награда за хемију

Херман Емил Фишер (нем. Hermann Emil Fischer; Ојскирхен, 9. октобар 1852 — Берлин, 15. јул 1919), немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију 1902. за „рад на синтези шећера и пурина“. Рођен је близу Ојскирхена, крај Келна, као син бизнисмена. Херман је желео да студира природне науке, али отац га је натерао да ради у породичном бизнису, док није открио да му је син неспособан за бизнис.

Фишер је студирао на Универзитету у Бону 1872, па се пребацио на Универзитет у Стразбуру. Докторирао је 1874. на проучавању фталеина и добија позицију на универзитету. Године 1875. заједно са једним својим учитељем и нобеловцем Адолфом фон Бајером премешта се у Минхен, где постаје професор хемије. Професор на Универзитету Ерланген постаје 1881. На Универзитету у Вирцбургу је професор од 1888. до 1892. Постаје шеф хемије на Универзитету у Берлину 1892. и ту остаје до смрти.

Познат је по радовима о шећерима, посебно о органској синтези глукозе и пурина, укључујући и прву синтезу кофеина. Велики рад на шећерима је започео још 1884. До 1890. успео је да установи стереохемијску природу и изомерност шећера. До 1894. проналази стерохемијску конфигурацију свих познатих шећера и предвиђа све могуће изомере. Његов велики успех је синтеза глукозе, фруктозе и манозе од глицерола. Велик је и његов допринос синтези протеина, на чему је радио од 1899. до 1908. Открио је нови тип аминокиселина пролин и оксипролин. Проучавао је синтезу протеина добијајући дипептиде, трипептиде, а касније и полипептиде.