9. октобар
9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години ). До краја године има још 83 дана .
Догађаји
1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.
1701 — У Њу Хејвену , у америчкој држави Конектикат , основан Универзитет Јејл .
1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској , у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.
1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд .
1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу .
1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију .
1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Стаљин разматрали проблем Пољске , Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата .
1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА .
1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа , у североисточној Италији .
1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије .
1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир .
1983 — У експлозији бомбе у Рангуну , главном граду Бурме , убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје , међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје .
1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.
1997 —
1998 — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима .
2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику . Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике .
2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса , кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.
2009 —
Рођења
1201 — Робер де Сорбон , француски теолог, оснивач универзитета Сорбона. (прем. 1274 )
1261 — Динис Португалски , краљ Португалије. (прем. 1325 )
1757 — Шарл X , француски краљ. (прем. 1836 )
1788 — Јожеф Кошич , словеначки песник, историчар и свештеник (прем. 1867 )
1835 — Камиј Сен-Санс , француски композитор и клавирски виртуоз. (прем. 1921 )
1852 — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију (1902 ). (прем. 1919 )
1854 — Михајло Пупин , српски научник и проналазач. (прем. 1935 )
1859 — Алфред Драјфус , француски официр. (прем. 1935 )
1873 — Карл Шварцшилд , немачки астрофизичар и астроном. (прем. 1916 )
1874 — Николај Рерих , руски сликар, филозоф, научник и писац. (прем. 1947 )
1879 — Макс фон Лауе , немачки физичар. (прем. 1960 )
1888 — Николај Бухарин , руски политичар и писац. (прем. 1938 )
1892 — Иво Андрић , српски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност . (прем. 1975 )
1895 — Властимир Павловић Царевац , српски музичар, најпознатији као виолиниста и диригент. (прем. 1965 )
1906 — Леополд Седар Сенгор , афрички политичар. (прем. 2001 )
1907 — Жак Тати , француски режисер, глумац и сценариста. (прем. 1982 )
1907 — Хорст Весел , нацистички војник, аутор химне Нацистичке партије. (прем. 1930 )
1914 — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије. (прем. 2001 )
1917 — Ђоко Јованић , генерал ЈНА и народни херој . (прем. 2000 )
1922 — Олга Гиљот , кубанска певачица. (прем. 2010 )
1936 — Јелена Генчић , југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениска тренеркиња. (прем. 2013 )
1938 — Хајнц Фишер , аустријски политичар.
1940 — Џон Ленон , енглески музичар. (прем. 1980 )
1947 — Франс Гал , француска музичарка. (прем. 2018 )
1950 — Џоди Вилијамс , америчка политичарка.
1950 — Макса Ћатовић , српски музички и филмски продуцент.
1953 — Тони Шалуб , амерички глумац.
1954 — Скот Бакула , амерички глумац.
1958 — Срђан Шапер , српски музичар, глумац и маркетиншки стручњак, члан група Идоли и ДПД .
1959 — Борис Немцов , руски политичар. (прем. 2015 )
1964 — Гиљермо дел Торо , мексички редитељ, глумац, сценариста и писац.
1966 — Дејвид Камерон , британски политичар, 75. премијер Уједињеног Краљевства .
1969 — Пи Џеј Харви , енглеска музичарка.
1969 — Стив Маквин , енглески редитељ, сценариста, продуцент и визуелни уметник.
1974 — Чедомир Антић , српски историчар и политички активиста.
1975 — Марк Видука , аустралијски фудбалер.
1979 — Крис О'Дауд , ирски глумац и комичар.
1979 — Брандон Раут , амерички глумац.
1990 — Борис Вапенски , српски ватерполиста.
1991 — Олександр Липовиј , украјински кошаркаш.
1996 — Бела Хадид , амерички модел.[ 1]
Смрти
1047 — Папа Климент II , католички папа.
1273 — Елизабета Баварска , краљица Немачке. (рођ. 1227 )
1390 — Хуан I од Кастиље , краљ Кастиље. (рођ. 1358 )
1562 — Габријеле Фалопио , италијански хирург, анатом и ботаничар. (рођ. 1523 )
1831 — Јоанис Каподистријас , председник Грчке. (рођ. 1776 )
1934 — Александар I Карађорђевић , југословенски краљ . (рођ. 1888 )
1934. — Луј Барту , француски политичар. (рођ. 1862.)
1943 — Питер Земан , холандски физичар (рођ. 1865 )
1958 — Папа Пије XII , католички папа. (рођ. 1876 )
1967 — Ернесто Че Гевара , аргентински револуционар. (рођ. 1928 )
1967. — Јозеф Пилатес , немачки спортиста. (рођ. 1883 )
1972 — Миријам Хопкинс , америчка глумица. (рођ. 1902 )
1974 — Оскар Шиндлер , чешко-немачки предузетник, спашавао Јевреје током холокауста . (рођ. 1908 )
1978 — Жак Брел , француски шансоњер и композитор. (рођ. 1929 )
1988 — Феликс Ванкел , немачки инжењер и проналазач. (рођ. 1902 )
1996 — Александар Поповић , српски књижевник. (рођ. 1929 )
2002 — Сава Мрмак , југословенски телевизијски редитељ. (рођ. 1929 )
2004 — Жак Дерида , француски филозоф, један од најутицајнијих филозофа крајем XX века. (рођ. 1930 )
2006 — Рејмонд Нурда , амерички бизнисмен. (рођ. 1924 )
2006. — Пол Хантер , енглески играч снукера. (рођ. 1978 )
2013 — Милан Матуловић , шаховски велемајстор, државни првак, репрезентативац. (рођ. 1935 )
2014 — Борис Бузанчић , хрватски глумац и политичар. (рођ. 1929 )
2016 — Анджеј Вајда , пољски филмски режисер, продуцент и сценариста. (рођ. 1926 )
Празници и дани сећања
Види још
Референце