9. јануар

9. јануар је девети дан у години у Грегоријанском календару. 356 дана (357 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

475 — Флавије Василиск (Латин: Флавиус Басилисцус Аугустус) постаје византски цар.
681 — Дванаести савет у Толеду: краљ Ервиг од Визигота покреће савет у коме спроводи различите мере против Јевреја у Шпанији.
1078 — Папа Гргур VII одговорио је Михаилу Војислављевићу, ословљавајући га са »краљу Словена« да ће му, по налогу правде, краљевске знаке (инсигније) свакако упутити, али одлуку о уздизању Барске бискупије на ранг надбискупије донети након доласка у Рим неког способног изасланика, који би изложио стање црквене организације у Дукљи. Михаило, који је наследио кнеза Војислава, већ је био крунисан годину дана раније.
1792 — Руско-Турски рат: Потписан је мир у Јашију између Русије и Османског царства којим је окончан руско-турски рат, који је Отоманско царство отпочело у августу 1787. Река Дњестар постала је граница две земље, али је Русија добила црноморско приморје између река Буг и Дњестар с градом Очаков, а потврђен је и документ из 1783. о припајању Русији полуострва Крим и области Кубањ.
1793 — Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.
1799 — Наполеонови ратови: Британски премијер Вилијам Пит млађи увео је порез на доходак од 2 шилинга на једну фунту како би прикупио средства за ратне напоре Велике Британије у Наполеоновим ратовима.
1804 — Први српски устанак: Испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела је „сеча кнезова”, што је и довело до устанка.
1822 — Независност: Португалски принц Педро I од Бразила одлучио је да остане у Бразилу противећи наредби португалског краља Жоао VI, чиме је започет процес бразилски независности.
1847 — Америчко-мексички рат: Започела битка код Ла Месе.
1853 — Концентрацијом турских трупа код Спужа и одбацивањем црногорских снага на десну обалу Зете, остварена је прва фаза ратног плана Омер-паше Латаса и отпочеле припреме за одлучујући ударац на Црну Гору. Тај велики поход турске војске на Црну Гору, организован крајем 1852. познат је као Прва Омер-пашина војна. У тој фази напада одиграле су се битке око Жупског манастира, Острога, Грахова, Црмнице, Стубице и Спужа. Интервенцијом великих сила прекинут је први поход Омер-паше Латаса на Црну Гору, коју је турска војска почела да напушта 12. фебруара 1853. године.
1861 —
- Независност: Амерички грађански рат: Инцидент „Звезда Запада” (пароброд) догодио се у близини Чарлстона у Јужној Каролини. Звезда Запада је био амерички цивилни пароброд, а ангажован од стране владе САД за транспорт војних залиха у америчком војном гарнизону Форт Сумтер. Недељама након што је Јужна Каролина изјавила да се отцепила од Сједињених Америчких Држава, и то пре него што су учиниле друге државе да би формирале Конфедерацију, то је био почетак грађанског рата и борбе Јужне Каролине да стекне независност. Пароброд Звезда Запада је дошао у луку Чарлстон да би снабдео гарнизон мајора Роберта Андерсона у тврђави Сумтер. На брод је пуцано и погођен је три пута, што су заправо били први хици на неки брод у Америчком грађанском рату. Иако брод није претрпео већу штету, капетан Јохн МцГован сматрао је да је превише опасно за наставак пута и окренуо је брод и напустио је луку, после чега се брод вратио према матичној Њујоршкој луци.
- Независност: Амерички грађански рат: Мисисипи је постао друга држава која се отцепила од Уније пре избијања рата.
1878 —
- Први српско-турски рат: У том рату српска војска је ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу.
- Умберто I постаје италијански краљ.
1911 — Ваздухопловство: У Доњем граду, на потезу од турског хамама (данас планетаријум) према ушћу Саве у Дунав, испод калемегданске тврђаве, пионир ваздухопловства Словенац Едвард Русијан (1886—1911) узлетео је својом летелицом, која се убрзо срушила под бедемима београдске тврђаве и Русијан је погинуо. Едвард Русјан, пионир ваздухопловства и један од првих авијатичара уопште и био је активан популаризатор у то време сензационалног ваздухопловства. Он је у сарадњи са Србином Михајлом Мерчепом, крајем 1910. у Загребу, саградио једнокрилац назван „Мерчеп—Русјан”. Русјан је 67. на листи пилота који су до тада погинули у ваздухопловним удесима.
1916 — Први светски рат: Битка код Галипоља закључена је победом Османског царства када су последње савезничке снаге евакуисане са полуострва.
1917 — Први светски рат: Британска војска је поразила османску војску у бици код Рафе, у близини египатске границе са Палестином.
1919 — Независност: У Чаковцу усвојена Резолуција о отцепљењу Међумурја од Мађарске.
1921 — Грчко-турски рат: Прва битка код Инону-а, у близини Ескишехира у Анадолији.
1942 — Други светски рат: У Петровграду (садашњи Зрењанин), Кикинди и другим местима у Банату Немци су стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.
1944 — Други светски рат: Почело савезничко Бомбардовање Пуле у Другом светском рату.
1945 — Други светски рат: Почело искрцавање америчких трупа на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.
1953 — Потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.
1957 — Британски премијер Сер Антхони Еден подноси оставку због неуспеха да поново задржи Суецки канал. После Египатске независности, Египат је преузео и суверенитет над Суетским каналом. Дошло је до рата Енглеза и Египћана, где су Енглези изгубили у том рату и повукли се, па од тада Египат контролише Суетски канал.
1962 — СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.
1964 — Америчке трупе у Панами у крви су угушиле студентске демонстрације против присуства САД у зони Панамског канала, усмртивши 22 панамска студента.
1978 — Иранска револуција: У Ирану је почела револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Шах Пахлави.
1992 — Рат у БиХ: Реагујући на одлуку Муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, „као легитимни, слободно и демократски изабрани представник његових права и интереса, остварујући његову плебисцитом изражену вољу”, донела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.
1994 — Рат у БиХ: Армија Босне и Херцеговине је напала Витез.
1996 —
- Први чеченски рат: Чеченски побуњеници заузели болницу и узели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизљар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.
- Рат у БиХ: Обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.
1999 — Приликом хапшења, припадници Француског дела СФОР-а су безразложно убили Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у Рату у Босни и Херцеговини (1992—1995), у тренутку док је својим колима превозио децу.
2001 —
- Међународни кривични суд: Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић добровољно је отпутовала у Хаг. Тужилаштво Трибунала подигло је против ње оптужницу у јулу 2000. године, којом је терети да је у периоду од 15. јула 1991. године до 31. децембра 1992. године, као члан Председништва БиХ, а потом председница Републике Српске, предузимала одређене радње које, према мишљењу Тужилаштва, представљају „ратне злочине који спадају у надлежност Суда”.
- У оквиру Савета министара БиХ формиран је Интерресорски министарски савет, који ће се бавити проблемом такозваног балканског синдрома, односно последицама бомбардовања НАТО муницијом пуњеном осиромашеним уранијумом.
2002 —
- Ембарго: САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.
- Влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније „Енрон”, највећем банкротству у историји САД.
2003 — Хемијско оружје: U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.
2004 — Турска је потписала протокол којим се укида смртна казна чак и у случају рата, што је био почетни корак за отпочињања преговора о њеном пријему у ЕУ.
2005 — Мировни споразум: Судански потпредседник Али Осман Таха и Џон Гаранг, шеф „Ослободилачког покрета суданског народа” (СПЛМ) — побуњеничке групе са југа Судана, потписали су у Најробију, у Кенији, мировни споразум након грађанског рата који је трајао 21 годину.
2007 —
- ЦИА скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа у Хрватској, када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима.
- Јапан је званично формирао министарство одбране, први пут после Другог светског рата.
2009 — Израел је одбацио резолуцију Уједињених нација која је обавезивала на хитан и трајан прекид ватре у Гази, док су млазњаци и тенкови поново гранатирали палестинску енклаву.
2011 — Независност: Одржан референдум за независност Јужног Судана.
2016 — У Приштини ескалирали сукоби између полиције и демонстраната који се противе Заједници српских општина; бацани Молотовљеви коктели на зграду владе.

Рођења

1856 — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог. (прем. 1914)^[1]
1856 — Антон Ашкерц, словеначки песник и богословац. (прем. 1912)^[2]
1890 — Карел Чапек, чешки књижевник. (прем. 1938)^[3]
1908 — Симон де Бовоар, француска књижевница, филозофкиња егзистенцијализма, теоретичарка, политичка активисткиња и феминисткиња. (прем. 1986)^[4]
1913 — Ричард Никсон, амерички политичар, 37. председник САД. (прем. 1994)^[5]
1922 — Ахмед Секу Туре, гвинејски политичар и писац, 1. председник Гвинеје. (прем. 1984)^[6]
1925 — Ли ван Клиф, амерички глумац. (прем. 1989)^[7]
1932 — Божидар Павићевић, српски глумац. (прем. 2004)^[8]
1941 — Џоун Бајз, америчка музичарка и активисткиња.
1944 — Џими Пејџ, енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста група Led Zeppelin и The Yardbirds.^[9]
1951 — Кристал Гејл, америчка музичарка.^[10]
1954 — Мирза Делибашић, босанскохерцеговачки кошаркаш. (прем. 2001)^[11]
1955 — Џеј Кеј Симонс, амерички глумац.^[12]
1956 — Имелда Стонтон, енглеска глумица.^[13]
1965 — Магси Боугс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.^[14]
1965 — Џоели Ричардсон, енглеска глумица.
1965 — Хадавеј, тринидадско-немачки музичар.^[15]
1967 — Клаудио Каниђа, аргентински фудбалер.^[16]
1970 — Лара Фабијан, белгијско-канадска музичарка и глумица.^[17]
1973 — Стево Глоговац, српски фудбалер и фудбалски тренер.^[18]
1973 — Шон Пол, јамајкански музичар и музички продуцент.^[19]
1977 — Скуни Пен, амерички кошаркаш.^[20]
1978 — Ђенаро Гатузо, италијански фудбалер и фудбалски тренер.^[21]
1987 — Паоло Нутини, шкотски музичар.^[22]
1988 — Младен Јеремић, српски кошаркаш.^[23]
1989 — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица.^[24]
1989 — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш.^[25]
1990 — Стефана Вељковић, српска одбојкашица.
1992 — Александар Ковачевић, српски фудбалер.^[26]
1995 — Доминик Ливаковић, хрватски фудбалски голман.^[27]
1997 — Вања Маринковић, српски кошаркаш.^[28]
2004 — Стефан Лековић, српски фудбалер.