21. април
21. април (21.04) је 111. дан у години по грегоријанском календару (112. у преступној години ). До краја године има још 254 дана.
Догађаји
753. п. н. е. — Ромул , према историчару Марку Теренцију Варону , основао Рим .
1836 — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта , што је омогућило независност Тексаса , који је 1845 . ушао у састав САД .
1856 — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.
1882 — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета "Врачара" Даворина Јенка , аутора српске химне "Боже правде ".
1924 — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.
1941 — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје.
1945 —
1960 — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију .
1967 — Војним пучем у Атини успостављен режим "грчких пуковника" који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој .
1993 — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава.
1996 — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.
1997 — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.
1999 — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду .
2000 — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2 .
2003 — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу , пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином .
2004 — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела , у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986 . у интервјуу британском листу "Сандеј тајмс" открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.
Рођења
1816 — Шарлот Бронте , енглеска књижевница. (прем. 1855 )[ 1]
1828 — Иполит Тен , француски теоретичар уметности и историчар. (прем. 1893 )
1882 — Перси Вилијамс Бриџман , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1946). (прем. 1961 )
1889 — Паул Карер , швајцарски органски хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1937). (прем. 1971 )
1915 — Ентони Квин , мексичко-амерички глумац, редитељ, продуцент, сликар и писац. (прем. 2001 )
1923 — Џон Мортимер , енглески адвокат, драматург, сценариста и писац. (прем. 2009 )
1926 — Елизабета II , британска краљица (1952—2022). (прем. 2022 )[ 2]
1930 — Силвана Мангано , италијанска глумица. (прем. 1989 )
1935 — Чарлс Гродин , амерички глумац, комичар, писац и ТВ водитељ. (прем. 2021 )
1936 — Василија Радојчић , српска певачица. (прем. 2011 )
1947 — Иги Поп , амерички музичар, музички продуцент и глумац.
1958 — Енди Макдауел , америчка глумица и модел.
1959 — Роберт Смит , енглески музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе The Cure .
1963 — Рој Дипи , канадски глумац.
1968 — Татјана Устинова , руска књижевница, сценаристкиња и преводитељка
1972 — Северина Вучковић , хрватска певачица и глумица.
1973 — Марко Булат , српски певач.
1979 — Џејмс Макавој , шкотски глумац.
1988 — Роби Амел , канадски глумац и продуцент.
1990 — Александар Пријовић , српски фудбалер.
1992 — Иско , шпански фудбалер.
1995 — Томас Доерти , шкотски глумац и певач.
1998 — Милош Глишић , српски кошаркаш.
2000 — Игор Дробњак , црногорски кошаркаш.
Смрти
1142 — Пјер Абелар , француски филозоф и теолог. (рођ. 1079 )
1509 — Хенри VII , енглески краљ. (рођ. 1457 )
1699 — Жан Расин , француски песник и аутор драма. (рођ. 1639 )
1731 — Данијел Дефо , енглески писац и новинар (рођ. 1660 )
1736 — Еуген Савојски , аустријски војсковођа. (рођ. 1663 )
1867 — Платон Атанацковић , српски епископ и писац. (рођ. 1788 )[ 3]
1910 — Марк Твен , амерички књижевник. (рођ. 1835 )[ 4]
1918 — Манфред фон Рихтхофен , Црвени Барон, немачки пилот. (рођ. 1892 )
1945 — Павле Ђуришић четнички потпуковник и војвода. (рођ. 1907 )
1946 — Џон Мејнард Кејнс , енглески економиста. (рођ. 1883 )
1965 — Едвард Виктор Еплтон , енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1892 )
1966 — Јозеф Дитрих , СС генерал и један од најодликованијих немачких војника током Другог светског рата. (рођ. 1892 )
1971 — Франсоа Дивалије , Папа Док, председник Хаитија. (рођ. 1907 )
1983 — Момчило Ђокић , српски и југословенски фудбалер. (рођ. 1911 )
1989 — Сава Јеремић познати српски фрулаш. (рођ. 1904 )
2003 — Нина Симон , америчка џез-певачица. (рођ. 1933 )
2010 — Хуан Антонио Самаран , бивши председник МОК -а. (рођ. 1920 )
2016 — Принс , амерички музичар. (рођ. 1958 )
2018 — Верн Тројер , амерички глумац, каскадер и комичар. (рођ. 1969 )
Празници и дани сећања
Види још
Референце