10. јул
10. јул (10.7.) је 191. дан године по грегоријанском календару (192. у преступној години ). До краја године има још 174 дана.
Догађаји
48. п. н. е. — У бици код Дирахијума Јулије Цезар је једва избегао тежак пораз од Помпеја .
1461 — Стефан Томашевић постао краљ Босне
1553 — Џејн Греј , праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор .
1584 — Балтазар Герард је у Делфту убио принца оранског Вилема I Оранског .
1609 — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618—48) у централној Европи.
1774 — Након шестогодишњег рата , Русија и Османско царство склопиле су Кучуккаинарџијски мир мир којим је Османско царство изгубило Крим , прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом , као и над православним поданицима у Турској.
1789 — Александар Макензи је стигао до делте реке Макензи (река) .
1821 — САД су преузеле Флориду након куповине од Шпаније .
1897 — У борби за превласт на подручју горњег Нила , француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану , што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899 . године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.
1940 — Почела је битка за Британију у Другом светском рату нападом немачких бомбардера на британске конвоје у Ламаншу .
1940 — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Филипу Петену , који је током Другог светског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију .
1943 — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију .
1953 — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију , блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама.
1962 — Из Кејп Каневерала је лансиран је први телекомуникациони сателит „Телстар “, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана .
1973 — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта , после 190 година британске колонијалне владавине.
1976 — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана , облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи .
1985 — Агенти француског Генералног директората за спољашњу безбедност су поставили бомбу и потопили брод Гринписа Дугин ратник у окландској луци.
1992 — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами .
1992 — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. — Студентски протест.
1994 — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.
1995 — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аун Сан Су Ћи .
1999 — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго . Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група умешаних у сукобе.
2000 — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.
2001 — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекордних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара ).
2011 — Потонуо је речни крузер Булгарија , при чему је страдало 105 путника.
Рођења
1509 — Жан Калвин , швајцарски теолог и реформатор. (прем. 1564 )[ 1]
1726 — Александар Кокоринов , руски архитекта и професор. (прем. 1772 )
1788 — Платон Атанацковић , српски епископ, писац, политички радник и добротвор. (прем. 1867 )[ 2]
1830 — Камиј Писаро , данско-француски сликар. (прем. 1903 )
1856 — Никола Тесла , српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом . (прем. 1943 )
1867 — Максимилијан фон Баден , немачки принц и политичар. (прем. 1929 )
1871 — Марсел Пруст , француски интелектуалац и писац. (прем. 1922 )
1888 — Ђорђо де Кирико , италијански сликар и писац. (прем. 1978 )
1895 — Карл Орф , немачки композитор. (прем. 1982 )
1920 — Владан Недић , српски књижевни историчар. (прем. 1975 )
1920 — Овен Чејмберлен , амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1959). (прем. 2006 )
1922 — Џејк Ламота , амерички боксер и стенд-ап комичар. (прем. 2017 )
1926 — Павле Вуисић , српски глумац. (прем. 1988 )
1931 — Алис Манро , канадска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2013). (прем. 2024 )
1942 — Рони Џејмс Дио , амерички музичар. (прем. 2010 )
1942 — Мира Марковић , српска политичарка и социолошкиња, супруга Слободана Милошевића . (прем. 2019 )
1942 — Сиксто Родригез , амерички музичар. (прем. 2023 )
1943 — Артур Еш , амерички тенисер. (прем. 1993 )
1945 — Вирџинија Вејд , енглеска тенисерка.
1953 — Стен Буш , амерички музичар.
1954 — Нил Тенант , енглески музичар и новинар, најпознатији као члан дуа Pet Shop Boys .
1958 — Фиона Шо , ирска глумица.
1965 — Митар Мркела , српски фудбалер.
1972 — Софија Вергара , колумбијско-америчка глумица, ТВ водитељка и модел.
1975 — Мина Лазаревић , српска глумица.
1975 — Стефаун Карл Стефаунсон , исландски глумац и певач. (прем. 2018 )
1977 — Чуетел Еџиофор , енглески глумац, певач, редитељ и сценариста.
1980 — Џесика Симпсон , америчка певачица, глумица и модна дизајнерка.
1982 — Хектор Паез , колумбијски бициклиста.
1983 — Јулија Вакуленко , украјинска тенисерка.
1985 — Марио Гомез , немачки фудбалер.
1985 — Кејлеб Грин , амерички кошаркаш.
1991 — Немања Јарамаз , српски кошаркаш.
1991 — Џонатан Кафу , бразилски фудбалер.
1993 — Јиржи Весели , чешки тенисер.
1999 — Невена Наумчев , српска кошаркашица.
2001 — Изабела Мерсед , америчка глумица и певачица.
Смрти
138 — Хадријан , римски цар. (рођ. 76 )
1099 — Ел Сид , шпански национални јунак. (рођ. отприлике 1040 )
1559 — Анри II , краљ Француске (1547—59). (рођ. 1519 )
1584 — Вилем I Ћутљиви , први наследни намесник Холандије . (рођ. 1533 )
1851 — Луј Дагер , француски уметник, хемичар и фотограф. Творац дагеротипије . (рођ. 1787 )
1884 — Пол Морфи , амерички шахиста. (рођ. 1837 )
1934 — Мирко Королија , српски књижевник и политичар. (рођ. 1886 )[ 3]
1941 — Џели Рол Мортон , амерички пијаниста и композитор. (рођ. 1890 )
1986 — Душан Антонијевић , југословенски и српски филмски и позоришни глумац. (рођ. 1912 )[ 4]
1989 — Мел Бланк , амерички глумац. (рођ. 1926 )[ 5]
2006 — Шамил Басајев , чеченски терориста. (рођ. 1965 )
Празници и дани сећања
Види још
Референце
^ Thomas J. Davis (2009). John Calvin . Infobase Publishing. стр. 12—. ISBN 978-1-4381-0660-1 .
^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 31.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 373.
^ „АНТОНИЈЕВИЋ Душан” . snp.org.rs . Приступљено 19. 1. 2024 .
^ „Mel Blanc | American entertainer” . Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2020 .