16. октобар

16. октобар (16.10.) је 289. дан у години по грегоријанском календару (290. у преступној години). До краја године има још 76 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 456 — Magister militum Рицимер је победио цара Авита у код Пјаченце и постао је господар Западног римског царства.
• 1793 — На гиљотини погубљена Марија Антоанета
• 1813 — Почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.
• 1837 — Српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.
• 1846 — Први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.
• 1858. Изашао први број часописа Школски лист, првог педагошког часописа у Србији.^[1]
• 1872 — Сима Лозанић је постављен за суплента хемије и хемијске технологије на Великој школи у Србији на катедри коју је до тада водио Михаило Рашковић.
• 1910 — Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним „монопланом“ који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летјелица изложена у Музеју ваздухопловства у Сурчину.
• 1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа.
• 1953 — Изашао први број Вечерњих новости.
• 1964 — Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.
• 1973 — Државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.
• 1978 — Пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.
• 1984 — Црначки англикански бискуп Јоханезбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.
• 1996 — На стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.
• 1998 — Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.
• 2001 — Британска авио-компанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет „Конкорда“ за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.
• 2002 — Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.

Рођења

• 1430 — Џејмс II од Шкотске, краљ Шкотске. († 1460)
• 1714 — Ђовани Ардуино, италијански геолог. († 1795)
• 1801 — Јосип Јелачић, хрватско-далматинско-славонски бан. († 1859)
• 1844 — Исмаиљ Ћемали, албански политичар. († 1919)
• 1854 — Оскар Вајлд, енглески писац ирског порекла. († 1900)
• 1855 — Павле Марковић-Адамов, српски књижевник, оснивач и уредник књижевног листа Бранково коло. (†1907)^[2]
• 1886 — Давид Бен-Гурион, израелски државник. († 1973)
• 1888 — Јуџин Гледстон О’Нил, амерички писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1936.(† 1953)
• 1890 — Мајкл Колинс, ирски револуционарни вођа. († 1922)
• 1898 — Вилијам О. Даглас, амерички правник и политичар. († 1980)
• 1908 — Енвер Хоџа, албански политичар. († 1985)
• 1912 — Миленко Веркић, народни херој Југославије. († 1942)
• 1925 — Анџела Ленсбери, енглеска глумица. (прем. 2022)^[3]
• 1927 — Гинтер Грас, немачки књижевник. († 2015)
• 1929 — Фернанда Монтенегро, бразилска глумица.
• 1932 — Дионисије Пантелић, српски архимандрит.
• 1936 — Андреј Чикатило, совјетски серијски убица. († 1994)
• 1938 — Нико, немачка музичарка, песникиња, модел и глумица. († 1988)
• 1940 — Бери Корбин, амерички глумац.
• 1953 — Пауло Роберто Фалкао, бразилски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1956 — Ратко Радовановић, српски кошаркаш и кошаркашки функционер.
• 1958 — Тим Робинс, амерички глумац, сценариста, редитељ, продуцент и музичар.
• 1962 — Тамара Макини, америчка скијашица.
• 1962 — Фли, аустралијско-амерички музичар и глумац, најпознатији као суоснивач и басиста групе Red Hot Chili Peppers.
• 1962 — Дмитри Хворостовски, руски оперски баритон. († 2017)
• 1963 — Данко Цвјетићанин, хрватски кошаркаш.
• 1974 — Аурела Гаче, албанска певачица.
• 1974 — Лора Ејнџел, чешка певачица, порнографска глумица, модел и режисерка.
• 1977 — Џон Мејер, амерички музичар и музички продуцент.
• 1980 — Сју Берд, америчка кошаркашица.
• 1982 — Алан Андерсон, амерички кошаркаш.
• 1982 — Ентони Мајлс, амерички кошаркаш.
• 1982 — Фредерик Мишелак, француски рагбиста.
• 1983 — Филип Колшрајбер, немачки тенисер.
• 1983 — Лорин, шведска певачица.
• 1986 — Ина, румунска певачица.
• 1989 — Ден Бигар, велшански рагбиста.
• 1990 — Јоухана Гвидрун Јоунздоутир, исландска певачица.
• 1990 — Брок Мотум, аустралијски кошаркаш.
• 1992 — Марко Јошило, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.
• 1992 — Костас Фортунис, грчки фудбалер.
• 1997 — Шарл Леклер, монакански аутомобилиста, возач Формуле 1.
• 1997 — Наоми Осака, јапанска тенисерка.

Смрти

• 1323 — Амадео V, гроф Савоје. (* 1249)
• 1523 — Лука Сињорели, италијански сликар. (* 1445)
• 1553 — Лука Кранах Старији, немачки сликар и графичар. (* 1472)
• 1591 — Папа Гргур XIV. (* 1535)^[4]
• 1680 — Рајмунд Монтекуколи, италијански војни командант. (* 1609)
• 1730 — Ибрахим-паша Дамад од Невшехира, велики везир Османског царства. (* 1666)
• 1791 — Григориј Потемкин, руски војсковођа, државник, гроф и пресветли кнез. (* 1739)
• 1793 — Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије. (* 1755)^[5]
• 1796 — Виторио Амедео III од Сардиније, краљ Сардиније. (* 1726)
• 1909 — Јакуб Барт-Ћишински, лужичкосрпски писац, песник, преводилац и драмски писац. (* 1856)
• 1946 — Нирнбершки процес: погубљење осуђених нацистичких вођа главног суђења.
  • Артур Зајс-Инкварт, аустријски нацистички вођа. (* 1892)
  • Ханс Франк, нацистички политичар. (* 1900)
  • Вилхелм Фрик, нацистички политичар. (* 1877)
  • Јоахим фон Рибентроп, нацистички вођа. (* 1893)
  • Вилхелм Кајтел, нацистички генерал. (* 1882)
  • Алфред Јодл, нацистички вођа. (* 1890)
  • Ернст Калтенбрунер, нацистички званичник. (* 1903)
  • Алфред Розенберг, нацистички политичар и теоретичар. (* 1893)
  • Фриц Заукел, нацистички политичар. (* 1894)
  • Јулијус Штрајхер, нацистички политичар. (* 1887)
• 1956 — Жил Риме, француски фудбалски функционер. (* 1873)
• 1959 — Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату. (* 1880)
• 1981 — Моше Дајан, израелски генерал и министар одбране. (* 1915)
• 1982 — Марио дел Монако, италијански оперски певач. (* 1915)
• 1982. — Јаков Готовац, хрватски композитор и оперски диригент. (* 1895)
• 1983 — Михајло Петров, српски сликар и ликовни критичар. (* 1902)
• 1990 — Арт Блејки, амерички музичар. (* 1919)
• 1991 — Благо Задро, хрватски војник и командант (* 1944)
• 1992 — Ширли Бут, америчка глумица. (* 1898)
• 1997 — Олга Карађорђевић, унука грчког краља Ђорђа I и супруга кнеза Павла Карађорђевића. (* 1903)
• 2000 — Милан Курепа, физичар, члан Српске академије наука. (* 1933)
• 2003 — Ласло Пап, мађарски боксер. (* 1926)
• 2003 — Јан Кмећ, први академик из редова војвођанских Словака, филолог, књижевни критичар, историчар културе и редактор. (* 1927)^[6]
• 2007 — Дебора Кер, шкотска глумица .(* 1921)
• 2007 — Тоше Проески, македонски певач. (* 1981)

Празници и дани сећања

• 1945 — Основана Организација уједињених нација за храну и пољопривреду са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. 1979. тај датум установљен као Светски дан хране.
• Српска православна црква данас прославља
  • Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Селихар, Карла, 1972- . - "Школски лист" и библиографија педагошке и уџбеничке литературе / Kарла Селихар. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Резиме ; Суммарy ; Резюме. - Библиографија: стр. 249. - У: Педагогија. - Год. 71, бр. 2 (2016), стр. 245-250 COBISS.SR 225094924
2. „МАРКОВИЋ-АДАМОВ Павле-Паја”. snp.org.rs. Приступљено 4. 2. 2022. 
3. Larkin, Colin (2000). The Virgin Encyclopedia of Stage and Film Musicals. London: Virgin with Muse. стр. 358. ISBN 978-0-7535-0375-1. 
4. „Gregory XIV | pope”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 11. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Marie-Antoinette | Facts, Biography, & French Revolution”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 22. 3. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „Jan Kmeć”. slovackizavod.org.rs (на језику: словачки). Приступљено 30. 1. 2022. 

Извори