Орден и књига о Народним херојима
Народни херој Југославије (или само Народни херој ) (словен. Nаrodni herоj Jugoslavije , мкд. Народен херој на Југославија ) је било почасно звање у Социјалистичкој федеративној Републици Југославији које се додељивало свим носиоцима Ордена народног хероја . Поред овог звања, у СФРЈ је постојало и звање јунака социјалистичког рада , које се додељивало носиоцима Ордена јунака социјалистичког рада .
Историјат
Поједини народни хероји на серији југословенских поштанских марака из 1973. године.
Звање Народног хероја Југославије успоставио је Врховни штаб Народноослободилачке партизанске и добровољачке војске Југославије , крајем 1941 . године, по угледу на звање Хероја Совјетског Савеза (рус. Герой Советского Союза ), које се од 1934 . године додељивао у Совјетском Савезу . У „Билтену Врховног штаба НОП и ДВЈ “ број 12-13 (за децембар 1941. и јануар 1942) објављено је успостављање звања Народног хероја - „као највеће признање за борце, командире, команданте и политичке комесаре, који се својим јунаштвом и пожртвованошћу у Народноослободилачкој борби против окупатора и домаћих издајника нарочито истакну “.
Прва особа која је проглашена за народног хероја, био је Петар Лековић , каменорезачки радник из Ужичке Пожеге и борац Друге пролетерске ударне бригаде , проглашен још за живота, фебруара 1942 . године. Поред Лековића звање народног хероја, до 15. августа 1943 . године, када је указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ уведен Орден народног хероја, стекло је још двадесет троје бораца и руководилаца Народноослободилачке војске Југославије: Саво Беловић , Здравко Челар , Анте Јонић , Раде Кончар , Шпиро Мугоша , Ђуро Петровић , Данило Солдатић , др Младен Стојановић , Симо Шолаја , Милоје Милојевић , Слободан Принцип Сељо , Милан Симовић , Михаило Ђурић , Данило Ђокић , Микан Марјановић , Живко Бронзић , Зарија Вујошевић , Алекса Дејовић , Перо Ћетковић , Сава Ковачевић , Никола Мараковић Нина и Драго Штајнбергер Адолф . Истим указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ одлучено је да се свим особама које су стекле назив народног хероја додели Орден народног хероја .
Највећи број народних хероја је проглашен постхумно, па је тако у тренутку доношења указа о увођењу Ордена народног хероја било живо само двоје народних хероја - Милоје Милојевић и Бошко Каралић . До краја Народноослободилачког рата проглашено је укупно 163 народних хероја, од којих су њих 13 били официри и војници совјетске Црвене армије . Године 1945 . било је живо свега 32 народних хероја (20 Југословена и 13 Руса): Петар Боројевић , Јосип Броз Тито , Антон Видмар Лука , Стојан Грујичић Јаруга , Пеко Дапчевић , Милан Жежељ , Алберт Јакопич , Данило Јауковић , Бошко Каралић, Ђуран Ковачевић , Димитрије Лазаров Раша , Лазар Лопичић , Милоје Милојевић, Саво Станојевић , Душан Пекић , Јово Радовановић Јоваш , Александар Ранковић , Стане Семич Даки , Иван Хариш и Лазар Штековић ; као и држављани Совјетског Савеза : Иван Булкин , Андреј Витрук , Павел Дмитријенко , Владимир Жданов , Павел Јакимов , Борис Калинкин , Семјон Козак , Иван Константинов , Александар Манагадзе , Григориј Охрименко , Фјодор Толбухин , Васиљ Улиско и Александар Шорников .
Одлуке о проглашењу народних хероја доносио је најпре Врховни штаб НОВ и ПОЈ, а од Другог заседања АВНОЈ-а , 29. новембра 1943. године, Председништво АВНОЈ -а. Образовањем Народне скупштине ФНРЈ , 1945. године, одлуке је доносио Президијум народне скупштине, а од 1953 . године председник ФНРЈ. Од 1980 . године одлуке је доносило Председништво СФРЈ .
Укупно је проглашено 1.322 народних хероја од чега 91 жена. Највећи број народних хероја је одликован постхумно и то у периду од 1951 . до 1955 . године, поводом десетогодишњице Народноослободилачког рата . Поред бораца и руководилаца НОВЈ , Орденом је одликовано 22 страних држављана, 32 јединице и установе НОВЈ, 8 градова у Југославији и 4 друштвено-политичке организације . Једини вишеструки носилац Ордена био је Јосип Броз Тито, који је одликован три пута: 19. новембра 1944 , 15. маја 1972 . и 16. маја 1977 . године. Одлуком из 1946 . године, Ордени погинулих и преминулих народних хероја чувају се у Војном музеју у Београду .
Занимљивости
Указ о проглашењу за народног хероја Милорада Јованчевића
Међу народним херојима налази се једанаест брачних парова:
Раде и Драгица Кончар ,
Александар и Анђа Ранковић
Антон и Вида Томшич
Раде Булат и Милка Куфрин
Владимир Долничар и Зорка Реганцин
Филип Кљајић и Ђука Динић
Лојзе Кебе и Мира Светина
Јован Милосављевић и Радмила Трифуновић
Митар Минић и Равијојла Јанковић Рава
Љубиша Миодраговић и Ђина Врбица
Саво Дрљевић и Мара Нацева
Међу народним херојим налазе се и браћа и сестре:
Јосип , Ивица и Драго Мажар
Василије , Војо и Мирко Ковачевић
Трајко и Драги Стаменковић
Стеван и Станко Опсеница
Илија и Томица Поповић
Албин и Фрањо Херљевић
Мирче и Вера Ацева
Благота и Вукосава Мићуновић
Иса Јовановић и Анђа Ранковић
Милован и Алекса Ђилас
Марко и Славко Мркоци
Међу народним херојима били су отац и син — Драгојло и Милош Дудић , као и стриц и синовац — Сава и Митар Ковачевић .
Поред директних сродничких и брачних веза, међу народним херојима је било и других даљих сродничких или брачних веза:
Галерија
Види још
Литература
Спољашње везе
Чланци везани за Орден народног хероја, као и списак Народних хероја Југославије
чланци: списак :
Југославија у Народноослободилачкој борби
Републике и покрајине Регије Градови-хероји Остали градови и места Остало