Петар Перо Ћетковић

петар перо ћетковић
Петар Перо Ћетковић
Лични подаци
Датум рођења(1907-10-12)12. октобар 1907.
Место рођењаМужовићи, код Цетиња, Краљевина Црна Гора
Датум смрти28. март 1943.(1943-03-28) (35 год.)
Место смртиНевесиње, НД Хрватска
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
19291941.
19411943.
Чинкапетан прве класе ЈВ
генерал-мајор НОВЈ
(постхумно унапређен)
У току НОБкомандант Треће ударне дивизије
Херој
Народни херој од30. априлa 1943.

Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
инострана одликовања:
Орден отаџбинског рата другог степена
Орден отаџбинског рата другог степена

Петар Перо Ћетковић (Мужовићи, код Цетиња, 12. октобар 1907Невесиње, 28. март 1943) био је официр Југословенске војске, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор НОВЈ и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 12. октобра 1907. године у селу Мужовићи, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у Љуботињу, а гимназију на Цетињу. После завршених шест разреда гимназије, децембра 1926. године, уписао је Војну академију, коју је завршио априла 1929. године. Пошто је у својој 54. класи био међу првима, добио је право да изабере гарнизон. Изабрао је Невесиње и у том малом гарнизону као потпоручник отпочео официрску каријеру.

У Војсци Краљевине Југославије, у којој је имао чин капетана прве класе, остао је до капитулације Краљевине Југославије, 17. априла 1941. године. Пошто је успео да избегне заробљавање, вратио се у своје родно место. Ту се повезао са члановима Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и активно учествовао у припремама оружаног устанка — радио је као војни инструктор на обуци омладине.

На почетку Тринаестојулског устанака народа Црне Горе, био је борац Љубостињског одреда, а потом постаје војни саветник. Новембра 1941. године именован је за команданта Ловћенског батаљона Црногорско-санџачког партизанског одреда. Ловћенски батаљон је приликом напада на Пљевља, 1. децембра 1941. године, водио изузетно тешке борбе.

Када је 21. децембра 1941. године, у Рудом, формирана Прва пролетерска ударна бригада Перо је постао командант њеног Првог (ловћенског) батаљона. У чувеном Игманском маршу, јануара 1942. године, његов батаљон је, захваљујући његовом војном искуству, имао најмање промрзлих бораца. Фебруара 1942. године батаљон је прегазио хладну и брзу реку Неретву и тиме избегао опкољавање. Његова је велика заслуга што су у вишедневним тешким борбама тучене јаке четничке снаге на сектору МојковацКолашин. Снажне ударне групе из Прве и Друге пролетерске бригаде којима је он командовао 3. јуна 1942. године разбиле су четнике у Добром долу на Дурмитору. Овај успех много је помогао партизанским снагама да се успешно повуку из Црне Горе. Први (ловћенски) батаљон се више пута истакао у походу пролетерских бригада у Босанску крајину, током јуна и јула 1942. године, и у борбама у овој области. Међу великим успесима у овом периоду су заузимање: Коњица, борбе на Цинцару, ослобођење Ливна и др.

Септембра 1942. године именован је за команданта Прве далматинске ударне бригаде и са њом од септембра до новембра 1942. године постигао видне успехе у борбама код Сиња, око Дувна и на простору Ливно–Сињ. У току 1942. године, због својих заслуга у Народноослободилачкој борби примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Успеси у командовању и руковођењу јединицама, били су одлучујући за Ћетковићево именовање на дужност команданта Треће ударне дивизије, 9. новембра 1942. године. Дивизија је у новембру и децембру 1942. и почетком јануара 1943. године извела више замашних подухвата у долини река Врбаса и Босне — борбе за ослобођење и одбрану Јајца, борбе у долини Врбаса (сектор ЈајцеТравник), ослобађање дела централне Босне и др.

На почетку Четврте непријатељске офанзиве, Трећа дивизија је пребачена у рејон горњег тока реке Врбас. Водила је жестоке борбе за Бугојно и око Горњег Вакуфа. Потом је дошла борба за Прозор. Овај град, који су браниле јаке италијанске снаге, био је главна препрека на путу Главне оперативне групе у долину река Раме и Неретве. Због тога је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито наредио Трећој дивизији да разбије непријатеља и град ослободи. Две ноћи су борци Треће дивизије херојски јуришали. Успео је тек други напад, град је ослобођен, а непријатељ је уз велике губитке протеран. То је био један од највећих успеха у борбама на Неретви. После тога дивизија је водила жестоке борбе у долини Раме, на Неретви и за Коњиц. Те борбе и против удар код Горњег Вакуфа одлучили су судбину рањеника на Неретви, разбијање непријатељских снага и припрему продора на исток. У противофанзиви са Неретве на исток Трећа дивизија је водила више жестоких борби са Италијанима, усташко-домобранским и четничким јединицама. Прелаз преко Неретве, борбе на Прењу и Вележу и ослобођење Невесиња били су њени велики успеси.

Перо Ћетковић, командант Треће ударне дивизије, рањен је 24. марта 1943. године код Невесиња и убрзо подлегао ранама. Тако је живот и каријеру војника завршио у борби за место у коме је, четрнаест година раније, као млади потпоручник добио прву дужност. Када су 1. маја 1943. године, уведени први чинови у НОВЈ, посмртно је произведен у чин генерал-мајора.

Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 30. априла 1943. године, проглашен је за народног хероја Југославије, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. Указом Президијума Врховног совјета СССР-а одликован је Орденом отаџбинског рата првог степена. У „Билтену Врховног штаба“ бр 23–27 о проглашењу Пере Ћетковића за народног хероја пише:


Фото-галерија

Референце

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 228.

Литература

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!