Рођен је 12. октобра1907. године у селу Мужовићи, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у Љуботињу, а гимназију на Цетињу. После завршених шест разреда гимназије, децембра 1926. године, уписао је Војну академију, коју је завршио априла 1929. године. Пошто је у својој 54. класи био међу првима, добио је право да изабере гарнизон. Изабрао је Невесиње и у том малом гарнизону као потпоручник отпочео официрску каријеру.
Када је 21. децембра 1941. године, у Рудом, формирана Прва пролетерска ударна бригада Перо је постао командант њеног Првог (ловћенског) батаљона. У чувеном Игманском маршу, јануара 1942. године, његов батаљон је, захваљујући његовом војном искуству, имао најмање промрзлих бораца. Фебруара 1942. године батаљон је прегазио хладну и брзу реку Неретву и тиме избегао опкољавање. Његова је велика заслуга што су у вишедневним тешким борбама тучене јаке четничке снаге на сектору Мојковац–Колашин. Снажне ударне групе из Прве и Друге пролетерске бригаде којима је он командовао 3. јуна1942. године разбиле су четнике у Добром долу на Дурмитору. Овај успех много је помогао партизанским снагама да се успешно повуку из Црне Горе. Први (ловћенски) батаљон се више пута истакао у походу пролетерских бригада у Босанску крајину, током јуна и јула 1942. године, и у борбама у овој области. Међу великим успесима у овом периоду су заузимање: Коњица, борбе на Цинцару, ослобођење Ливна и др.
Септембра 1942. године именован је за команданта Прве далматинске ударне бригаде и са њом од септембра до новембра 1942. године постигао видне успехе у борбама код Сиња, око Дувна и на простору Ливно–Сињ. У току 1942. године, због својих заслуга у Народноослободилачкој борби примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Успеси у командовању и руковођењу јединицама, били су одлучујући за Ћетковићево именовање на дужност команданта Треће ударне дивизије, 9. новембра 1942. године. Дивизија је у новембру и децембру 1942. и почетком јануара 1943. године извела више замашних подухвата у долини река Врбаса и Босне — борбе за ослобођење и одбрану Јајца, борбе у долини Врбаса (сектор Јајце–Травник), ослобађање дела централне Босне и др.
На почетку Четврте непријатељске офанзиве, Трећа дивизија је пребачена у рејон горњег тока реке Врбас. Водила је жестоке борбе за Бугојно и око Горњег Вакуфа. Потом је дошла борба за Прозор. Овај град, који су браниле јаке италијанске снаге, био је главна препрека на путу Главне оперативне групе у долину река Раме и Неретве. Због тога је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито наредио Трећој дивизији да разбије непријатеља и град ослободи. Две ноћи су борци Треће дивизије херојски јуришали. Успео је тек други напад, град је ослобођен, а непријатељ је уз велике губитке протеран. То је био један од највећих успеха у борбама на Неретви. После тога дивизија је водила жестоке борбе у долини Раме, на Неретви и за Коњиц. Те борбе и против удар код Горњег Вакуфа одлучили су судбину рањеника на Неретви, разбијање непријатељских снага и припрему продора на исток. У противофанзиви са Неретве на исток Трећа дивизија је водила више жестоких борби са Италијанима, усташко-домобранским и четничким јединицама. Прелаз преко Неретве, борбе на Прењу и Вележу и ослобођење Невесиња били су њени велики успеси.
Перо Ћетковић, командант Треће ударне дивизије, рањен је 24. марта1943. године код Невесиња и убрзо подлегао ранама. Тако је живот и каријеру војника завршио у борби за место у коме је, четрнаест година раније, као млади потпоручник добио прву дужност. Када су 1. маја 1943. године, уведени први чинови у НОВЈ, посмртно је произведен у чин генерал-мајора.
На основу ријешења Врховног штаба даје се назив народног хероја другу Перу Ћетковићу, команданту III ударне дивизије. Друг Перо Ћетковић, капетан бивше југословенске војске, од првог је дана Народноослободилачке борбе у редовима партизана и истакао се својим јунаштвом и умјешним руковођењем, испочетка као командант Ловћенског батаљона у борби код Пљеваља у јесен 1941 г., онда као командант I батаљона I пролетерске бригаде, касније као командант I далматинске бригаде и коначно као командант III ударне дивизије. Друг Перо Ћетковић показао се у свим борбама као неустрашиви командант, до краја одан народној борби у којој је дао и свој живот.[1]
.jpg)
.jpg)
.png)
