Рођен је 4. септембра1916. године у селу Убли, код Цетиња. Потиче у средње имућне сељачке породице. Основну школу завршио је у свом родном месту, гимназију у Никшићу, а потом је студирао на Правном факултету у Београду. Још као гимназијалац у Никшићу, прикључио се револуционарном омладинском покрету.[1]
Априла 1941. године, као резервиста, био је позван у Југословенску војску. На положају, недалеко од Сарајева, налазио се у групи бораца, који су у тренуцима општег хаоса и издаје, организовали отпор немачкој колони. У овој борби, био је рањен у обе ноге. После проглашења капитулације, иако рањен, одбио је да се преда окупатору и успео да дође до свог родног места. По доласку у родно место, заједно са другим црногорским родољубима, учествовао је у организовању оружаног устанка.[1]
Ујесен 1941. године био је један од добровољаца, који су у саставу Ловћенског партизанског батаљона, учествовали у нападу на Пљевља, 1. децембра1941. године. Крајем децембра Ловћенски батаљон је укључен у састав тада формиране Прве пролетерске ударне бригаде, као њен Први батаљон. Заједно са бригадом прешао је дуг и тежак пут борбени пут.[1]
Најпре је био борац-пушкомитраљезац, а потом је постављен за политичког комесара Друге чете Првог ловћенског батаљона. На овој дужности је и погинуо, 8. маја1943. године, недалеко од Зворника, када је, штитио одступницу својој чети.[2]