Насеље се налази 20 километара југоисточно од Коњица. Лежи у долинском сужењу реке Неретве на надморској висини од 349 метара, између Орловог кука (723 м) и Тјемена (1.328 м). Северозападно и југоисточно од насеља се налази долинско проширење Неретве, равног, плодног дна и шумовитих страна. Становништво се бави пољопривредом и сточарством.
Историја
Село је ослобођено 20. септембра1941. године, када су делови Коњичког пертизанског батаљона уништили усташку жандармеријску станицу у Главатичеву и околним селима. Тада је била створена слободна територија у горњем току Неретве. У октобру 1941. изабрани су Месни и Општински Народноослободилачки одбор (НОО). На конференцији представника општина у Главатичеву је средином 1942. године изабран је Срески Народноослободилачки одбор за Коњиц.
У борбама од 14. до 18. марта1943. године, Друга пролетерска дивизија, ојачана са Првом пролетерском бригадом, потпуно је разбила групацију четника, а њене остатке одбацила ка Калиновику и Невесињу, где су наредних дана претрпели нове поразе. Почетком априла 1943. у Главатичеву је формирана Команда места у саставу Коњичког војног подручја. Мање четничке јединице одржале су се на том подручју све до почетка 1945, када су их уништиле јединице 29. херцеговачке дивизије.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, у насељу Главатичево живело је 547 становника. Већина становника су били Муслимани.
Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — [1]
