Напомена: Преглед догађаја за 1941. годину се бави само догађајима који су се одвијали од јула месеца, док је претходни период представљен у чланку — Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.
У Београду одржана седница Политбироа ЦК КПЈ на којој је одлучено — да се са саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да партизански рат буде основна форма развијања устанка. У поједине делове земље су били упућени чланови ЦК КПЈ ради организовања устанка, а народима Југославије је упућен Проглас са позив на устанак (овај догађај касније се обележавао као Дан борца).[1]
Герилски одреди Црне Горе разоружали низ италијанских карабинијерских и жандармеријских станица, а у борби са непријатељем убили и заробили више италијанских војника и запленили знатне количине ратног материјала (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Црне Горе; за више информација погледати Тринаестојулски устанак).[1]
22. јул
Отпочели организовани напади партизанских јединица у Словенији на окупаторске војнике и објекте (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Словеније).[1]
27. јул
Герилски одреди, под руководством Штаба герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину, праћени стотинама сељака заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце, заузели двадесетак жандармеријских станица и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж железничке пруге, продру у Дрвар (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Босне и Херцеговине).[1]
Герилски одреди и народ из околине Доњег Лапца, заузели комуникације које су водиле ка Србу, напали усташко-жандармеријску станицу у заузели Срб. Истог дана разрушили су пругу Книн-Дрвар, код села Тишковца и код села Кланца уништили камион са усташама. Наредних дана устанак се проширио на остале крајеве Лике (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Хрватске).[1]
У Марибору, овог дана и сутрадан, немачки војници стрељали 13 родољуба, међу којима и секретара Покрајинског комитета КП Словеније за Штрајерску и члана ЦК КП Словеније Славка Шландера (1909—1941) и члана ПК КПС за Штрајерску Славу Клавору (1921—1941), народне хероје.[2]
У селу Струганик, код Ваљева, одржан састанак између команданата Главног штаба НОПОЈ Јосипа Броза Тита и команданта четничких одреда пуковникаДрагољуба Драже Михаиловића са циљем постизања споразума о заједничкој борби партизана и четника против окупатора. До споразума није дошло, али је постигнут усмени споразум о ненападању.[3]
У селу Столицама, код Крупња одржано војно-политичко саветовање представника НОП Југославије и партијских руководстава КПЈ из читаве Југославије. На саветовању су донете значајне одлуке за учвршћење и развијање Народноослободилачке борбе — формирани су Главни штабови у свим покрајинама, а Главни штаб је преименован у Врховни штаб НОПОЈ; почело је стварање чвршћих и јединственијих војних формација и већа пажња је посвећена формирању НО одбора.[3]
У Крагујевцу Немци извршили масовно стрељање 2.300 грађана, као одмазду због претрпљених губитака у борбама против устаничких снага.[4]
26. октобар
У селу Брајићима, код Горњег Милановца одржан састанак Врховног команданта НОПОЈ Јосипа Броза Тита и команданта Четничких одреда Драже Михаиловића у циљу постизања споразума о заједничкој борби против окупатора. До споразума није дошло, али је постигнут споразум о подели ратног плена.[4]
Бугарска полиција ухапсила секретара Покрајинског комитета КПЈ за Македонију Лазара Колишевског. Руковођење Покрајинским комитетом преузео Бане Андреев.[5]
Црногорски НОП одред за операције у Санџаку извршио напад на Пљевља, где се налазио јак гарнизон италијанске дивизије „Пустерија“. Одред је, у оштрим борбама, успео да заузме знатан део града, али је био присиљен да се у зору 2. децембра повуче уз велике губитке. Непријатељ је имао 74 мртва и око 170 рањених војника, док су партизанске снаге имале 232 мртва и 270 рањених бораца.[6]
5. децембар
У трочасовној борби на Мраковици, на планини Козари, делови Другог крајишког одреда готово потпуно уништили Други батаљон домобранског 11. пешадијског пука. Заробљено 92, а убијено 78 домобрана.[6]
У селу Гаочићима, код Рудог, делови Прве пролетерске ударне бригаде уништиле ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Заробљена су 124 италијанска војника, а заплењен већа количина наоружања. Ово је била прва борба бригаде, и она се после рата обележавала као Дан Југословенске народне армије.[6]
.svg)
.svg)
