Генерал је општи назив за официре највишег ранга. Реч је латинског порекла и значи „главни“.[1] Зависно од чина генерал може командовати највишим здружено-тактичким јединицама, здруженим оперативно-тактичким саставима или стратегијско-оперативним групацијама. Генерал може руководити вишим и високим установама, видовима, родовима, службама оружаних снага. У већини армија генерал је степенован у 3—4 чина. Установљен је као чин први пут у Француској почетком XVII века. Касније је уведен и у већини других армија. У српској војсци установљен 1870. у Кнежевини Србији као један степен. Током Краљевине Србије1901. уведен као двостепени ранг - генерал и војвода. Највеће промене овај чин је доживео у војсци Краљевини СХС (Краљевине Југославије) када је 1923. по француском систему степеновања овај чин подељен на четири ранга: бригадни генерал, дивизијски генерал, армијски генерал и војвода. Војвода је остао највиши генералски чин додељиван само за заслуге у рату. Ови чинови су били у употреби све до 1945. године у Југословенској војсци у отаџбини која је била део некадашње Југословенске војске.
Изглед еполете генерала Војске Србије задржан је из периода ЈНА, ВЈ и ВСЦГ. У том периоду означавао је генералски чин генерала армије. Еполета је оивичена украсном испреплетаном златном опшивком, док се у еполети налазе два златна свежња пшеничног класја на којима се налазе два златна укрштена војна мача који означавају КоВ и златни орао раширених крила који означава РВиПВО изнад њих су четири златне розете.
У различитим војскама постоје различити ступњеви генералских чинова (3 до 5, зависно од војске). Према NATO-вој класификацији (STANAG 2116), генералски чинови носе ознаке од ОФ-6 до ОФ-10.
Приказ генералских чинова у неким војскама, укључујући и неке историјске: