Историја српског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра1912. године када је начелник Главног ђенералштаба војводаРадомира Путника доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске, а за њено седиште одређен је Ниш. Овим је Србија ушла у групу првих петнаест земаља у свету које су ваздухоплове увеле у наоружање и створиле војно ваздухопловство, и у првих пет које су га употребљавале у ратним дејствима. До 1920. године било је ангажовано у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега представља окосницу војног ваздухопловства новоформиране државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1920. до 2006. године било је апсорбовано у југословенским ваздухопловним снагама различитих назива.
РВиПВО данас
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана данас у свом инвентару садржи авионе домаће, совјетске и руске израде. Ловачку авијацију сачињава авион МиГ-29 који такође врши и улогу пресретача. Јуришну ловачко-бомбардерску авијацију сачињавају авиони домаће производње Ј-22 Орао и Г-4 Супер Галеб произведени у бившој СФРЈ. Транспортну авијацију сачињавају авиони Антонов Ан-2 и Антонов Ан-26. Ратно ваздухопловство Војске Србије за обуку пилота користи Г-4 Супер Галеб, Утва 75 и Ласта. Ваздушно извиђање се врши беспилотним летелицама Врабац и CH-92A док се у јединицама копнене војске користе беспилотне летелице типа Орбитер.
Наручени су нови ПВО системи и радарски системи.[2]
Организација
Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије је подељено на ваздухопловне бригаде, ракетну бригаду, центар ваздушног осматрања, јављања и навођења (скраћено ВОЈИН), инжињеријске јединице и центар везе.
Авиони су првобитно набављени за потребе РВ ЈНА током 1987.године, СФРЈ је тада била прва држава у Европи после СССР која их је користила. Свих 16 авионa је после распада СФРЈ у остало у Србији. Током НАТО агресије 1999. године користило их је РВиПВО Војске Југославије. Агресор је уништио 11 авиона. Осталих 5 авиона остало је у служби, а након распада СЦГ наследило их је РВиПВО ВС. Један авион Миг 29 срушио се током припрема за аеромитинг 2009. године.
Ремонт авиона МиГ-29 рађен је у периоду 2008–2010.
У 2017. год. стигло 6 авиона из Руске Федерације. По модернизацији моћи ће да остану у наоружању наредних 14 година. 2021. године испоручена 4 авиона из Белорусије.
Летелица је усвојена у наоружање 2020. године.[22]
Током 2021. године покренута је серијска производња унапређене варијанте, док је 2022. године представљена БПЛ "Врабац" наоружана са комплетом граната 40мм, са кумулативном бојевом главом и упаљачом за одложено дејство.[23][24]
Летелица је у службу Војске Србије уведена под ознаком ИВД-23.[26]
Ваздухоплови РВиПВО Војске Србије користе наоружање совјетског, америчког, европског и домаћег порекла. Ракете совјетског порекла су у највећем броју типа ваздух-ваздух Вимпел Р-60, Р-27, Р-73, P-74, P-77 као и ракете ваздух-земља типа С-8. Од наоружања америчког порекла најзначајнија је ракета ваздух-земља АГМ-65Б Маверик. Авиони Ј-22 користе и британске БЛ-755 касетне бомбе и француске бомбе за уништавање Полетно-слетних стаза(ПСС) Дурандал.
Током 2023. године Војсци Србије су испоручене вођене ракете 70мм ФЗ-275, које производи француски Талес.[17]
Противваздухопловна одбрана
Противваздухопловна одбрана Војске Србије представља део РВиПВО који обухвата артиљеријско-ракетне јединице, јединице извиђања и јављања, радарске и јединице за електронско извиђање и против-електронска дејства. Противваздухопловна одбрана је уско повезана са копненом војском и има за циљ одбрану ваздушног простора Србије, откривање и уништавање противничких ваздухопловних снага као и заштиту људства, технике и објеката на земљи. Јединице су распоређене по намени на артиљеријско-ракетне јединице које бране веће територије (градове, стратешка места), артиљеријске јединице које бране аеродроме и војне базе и на трупну ПВО која обухвата лака тегљена и преносна оруђа. У скорије време, пратећи тренд модернизације, трупна ПВО је стављена под контролу копнене војске.
^„Војска Србије”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 13. 07. 2009.Текст „ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана ” игнорисан (помоћ); Текст „ Јединице и установе ВиПВО ” игнорисан (помоћ); Текст „ 204. ваздухопловна бригада ” игнорисан (помоћ)
^„Војска Србије”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2015. г. Приступљено 13. 07. 2009.Текст „ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана ” игнорисан (помоћ); Текст „ Јединице и установе ВиПВО ” игнорисан (помоћ); Текст „ 98. ваздухопловна бригада ” игнорисан (помоћ)
^„Војска Србије”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 13. 07. 2009.Текст „ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана ” игнорисан (помоћ); Текст „ Јединице и установе ВиПВО ” игнорисан (помоћ); Текст „ 250. ракетна бригада ПВД ” игнорисан (помоћ)
^„Војска Србије”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2008. г. Приступљено 13. 07. 2009.Текст „ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана ” игнорисан (помоћ); Текст „ Јединице и установе ВиПВО ” игнорисан (помоћ); Текст „ 126. бригада ВОЈИН ” игнорисан (помоћ)