Арчер Мартин

Арчер Мартин
Арчер Мартин
Лични подаци
Датум рођења	(1910-03-01)1. март 1910.
Место рођења	Лондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти	28. јул 2002.(2002-07-28) (92 год.)
Место смрти	Лиангарон, Велс, Уједињено Краљевство
Образовање	Петерхаус Кембриџ
Научни рад
Поље	хемија
Познат по	гасна хроматографија
Награде	Нобелова награда за хемију (1952)

Арчер Џон Портер Мартин (1. март 1910 – 28. јул 2002) био је британски хемичар који је 1952. године поделио Нобелову награду за хемију за проналазак партитивне хроматографије са Ричардом Сингом.^{[1] [2]}

Детињство и младост

Мартинов отац је био лекар опште праксе. Мартин се школовао у школи Бедфорд, и у Петерхаусу, Универзитет Кембриџ.

Каријера

Радио је прво у Лабораторији за физичку хемију, а затим прешао у Одељење за људску исхрану Дан (Dunn Human Nutrition Unit) Универзитета у Кембриџу, а 1938. преселио се у Истраживачку установу индустрије вуне у Лидсу. Био је шеф одељења за биохемију компаније Boots Pure Drug Company од 1946. до 1948. године, када се придружио Савету за медицинска истраживања. Тамо је постављен за шефа одсека за физичку хемију Националног института за медицинска истраживања 1952. године и био је хемијски саветник од 1956. до 1959. године.

Специјализовао се за биохемију, за неке аспекте витамина Е и Б₂ и за технике које су поставиле темеље за неколико нових врста хроматографије.^[3] Развио је партитивну хроматографију док је радио на раздвајању аминокиселина^[4] а касније је развио гасно-течну хроматографију.^[5] Међу многим одликовањима, добио је Нобелову награду 1952.^[6]

Објавио је много мање радова од типичних Нобеловаца - свега 70 - али његов девети рад ће му донети Нобелову награду. Универзитет у Хјустону отпустио га је са хемијског факултета 1979. године (када је имао 69 година) јер није објављивао довољно.^[7]

Награде

Арчер Мартин поделио је 1952. године са Ричардом Сингом Нобелову награду за хемију за изум партитивне хроматографије.^{[8] [9]}

Рад Арчера Мартина са А.Т. Џејмсом из 1954. године, „Гасно-течна хроматографија: техника за анализу и идентификацију испарљивих материјала“, објавио је откриће гасно-течне хроматографије. Ова публикација је почаствована наградом Одсека за историју хемије Америчког хемијског друштва која је 2016. године уручена Институту Френсис Крик.^{[10] [11]}

Истраживање је заправо обављено у Националном институту за медицинска истраживања у Мил Хилу, који је постао Институт Френсис Крик 2015. ^[12]

Мартин је изабран за члана Краљевског друштва 1950, а члан Реда британског царства (СВЕ) је постао 1960.^{[13] [14]}

Лични живот

1943. оженио се Јудит Багенал (1918–2006) и заједно су добили два сина и три ћерке.^[13] У последњим годинама свог живота боловао је од Алцхајмерове болести.

Референце

1. Jones, Mark. „Gas Chromatography-Mass Spectrometry”. American Chemical Society. Приступљено 19. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Nobel Winner Archer Martin Dies”. AP NEWS. Приступљено 2020-06-26. 
3. Martin, A J P (1950). „Partition Chromatography”. Annual Review of Biochemistry. 19 (1): 517—542. PMID 14771840. doi:10.1146/annurev.bi.19.070150.002505. 
4. Martin, A J P; Synge, R L M (1941). „A new form of chromatogram employing two liquid phases A theory of chromatography. 2. Application to the micro-determination of the higher monoamino-acids in proteins”. Biochemical Journal. 35 (12): 1358—1368. PMC 1265645 . PMID 16747422. doi:10.1042/bj0351358. 
5. Ettre, C. (2001). „Milestones in Chromatography: The Birth of Partition Chromatography” (PDF). LCGC. 19 (5): 506—512. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. Nobel Media. „Archer J.P. Martin – Facts”. Приступљено 27. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. O'Connor, Anahad (2002-08-06). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-06-26. 
8. „The Nobel Prize in Chemistry 1952 Archer J.P. Martin, Richard L.M. Synge”. Nobel Foundation. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. O'Connor, Anahad (6. 8. 2002). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. „Citations for Chemical Breakthrough Awards 2017 Awardees”. Division of the History of Chemistry. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. JAMES, AT; MARTIN, AJ (1954). „Gas-liquid chromatography; a technique for the analysis and identification of volatile materials.”. British Medical Bulletin. 10 (3): 170—6. PMID 13199288. doi:10.1093/oxfordjournals.bmb.a069416. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. „Mill Hill History”. The Francis Crick Institute. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Wright, Pearce (5. 8. 2002). „Obituary: Archer Martin”. The Guardian. Приступљено 19. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. Lovelock, J. (2004). „Archer John Porter Martin CBE. 1 March 1910 -- 28 July 2002: Elected F.R.S. 1950”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 50: 157—170. PMID 15754473. doi:10.1098/rsbm.2004.0012. 

Спољашње везе

• Archer J.P. Martin on Nobelprize.org
• Мартиново предавање за Нобелову награду: Развој партитивне хроматографије