Frejzer Stodart
Kristalna struktura rotaksana sa ciklobis(parakvat-p -fenilen) makrociklom koju je Stodart sa saradnicima objavio u Eur. J. Org. Chem. 1998, 2565–2571.
Kristalna struktura katenana sa ciklobis(parakvat-p -fenilen) makrociklom koju je Stodart sa saradnicima objavio u Chem. Commun. , 1991, 634–639.
Kristalna struktura molekularnih boromejskih prstenova koju je Stodart sa saradnicima objavio u Science 2004, 304, 1308–1312.
Ser Džejms Frejzer Stodart (rođen 24. maja 1942,[ 3] ) je Škotski hemičar , koji je član upravnog odbora, profesor hemije i rukovodilac Stodartove mehanostereohemijske grupe u Departmanu za hemiju Nortvestern univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama .[ 4] On je radio u oblastima supramolekularne hemije i nonotehnologije . Stodart je razvio visoko efikasne sinteze mehanički vezanih molekularnih arhitektura , kao što su molekularni boromejski prstenovi , katenani i rotaksani koristeći procese molekularnog prepoznavanja i molekularnog samostalnog sklapanja . On je demonstrirao da se te topologije mogu primeniti kao molekularni prekidači i motorni molekuli.[ 5] Njegova grupa je čak primenila te strukture u proizvodnji nanoelektronskih uređaja i nanoelektromehaničkih sistema (NEMS).[ 6] Za svoje doprinose je nagrađen brojnim priznanjima uključujući Kralj Fejsalovu međunarodnu nagradu za nauku 2007. godine.[ 7] [ 8] On je podelio Nobelovu nagradu za hemiju sa Benom Feringom i Žan-Pjer Sovažom 2016. godine za rad na dizajnu i sintezi molekularnih mašina .[ 2] [ 9] [ 10] [ 11] [ 12]
Reference
^ „2009 winner of the RSC Merck Award” . Royal Society of Chemistry. Приступљено 06. 10. 2016 .
^ а б Staff (05. 10. 2016). „The Nobel Prize in Chemistry 2016” . Nobel Foundation . Приступљено 05. 10. 2016 .
^ STODDART, Sir (James) Fraser . Who's Who . 1997 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (потребна претплата)
^ „Nanotechnology Star Fraser Stoddart to Join Northwestern” . NewsCenter . Northwestern University . 16. 08. 2007. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2016 .
^ Coskun, Ali; Banaszak, Michal; Astumian, R. Dean; Stoddart, J. Fraser; Grzybowski, Bartosz A. (2012). „Great expectations: Can artificial molecular machines deliver on their promise?”. Chem. Soc. Rev . 41 : 19—30. PMID 22116531 . doi :10.1039/C1CS15262A .
^ Coskun, Ali; Spruell, Jason M.; Barin, Gokhan; Dichtel, William R.; Flood, Amar H.; Botros, Youssry Y.; Stoddart, J. Fraser (2012). „High hopes: Can molecular electronics realise its potential?”. Chemical Society Reviews . 41 (14): 4827. doi :10.1039/C2CS35053J .
^ „Stoddart Wins King Faisal International Prize” . Chemical & Engineering News . 85 (12): 71. 17. 03. 2007. Приступљено 26. 05. 2016 .
^ „Fraser Stoddart is awarded the 2007 King Faisal International Prize for Science” . California NanoSystems Institute . 17. 01. 2007. Архивирано из оригинала 10. 02. 2007. г. Приступљено 12. 10. 2016 .
^ Chang, Kenneth; Chan, Sewell (05. 10. 2016). „3 Makers of 'World's Smallest Machines' Awarded Nobel Prize in Chemistry” . New York Times . Приступљено 05. 10. 2016 .
^ Davis, Nicola; Sample, Ian (05. 10. 2016). „live” . the Guardian . Приступљено 05. 10. 2016 .
^ The Nobel Prize in Chemistry 2016
^ Van Noorden, Richard; Castelvecchi, Davide (2016). „World's tiniest machines win chemistry Nobel”. Nature . London: Springer Nature . 538 (7624): 152—153. Bibcode :2016Natur.538..152V . PMID 27734892 . S2CID 4461416 . doi :10.1038/nature.2016.20734 .
Spoljašnje veze
1901—1925 1926—1950 1951—1975 1976—2000 2001—
2001. Vilijam S. Nouls , Rjodži Nojori i K. Bari Šarples
2002. Kurt Vitrih , Džon B. Fen i Koiči Tanaka
2003. Piter Agri i Roderik Makinon
2004. Aron Čihanover , Avram Herško i Irvin Rouz
2005. Robert Grabs , Ričard Šrok i Iv Šoven
2006. Rodžer D. Kornberg
2007. Gerhard Ertl
2008. Osamu Šimomura , Martin Čalfi i Rodžer Čen
2009. Venkatraman Ramakrišnan , Tomas Stajc i Ada Jonat
2010. Ričard Hek , Ej-iči Negiši i Akira Suzuki
2011. Danijel Šehtman
2012. Robert Lefkovic i Brajan Kobilka
2013. Martin Karplus , Majkl Levit i Arje Varšel
2014. Erik Becig , Štefan Hel i Vilijam Merner
2015. Tomas Lindal , Pol Modrič i Aziz Sandžar
2016. Žan-Pjer Sovaž , Frejzer Stodart i Ben Feringa
2017. Žak Diboše , Joahim Frank i Ričard Henderson
2018. Frensis Arnold , Džordž Smit i Greg Vinter
2019. Džon B. Gudinaf , M. Stenli Vitingam i Akira Jošino
2020. Emanuel Šarpentje i Dženifer Dudna
2021. Benjamin List i Dejvid Makmilan
2022. Karolin Bertoci , Morten Meldal i Karl Bari Šarples
2023: Mungi Bavendi , Luis Brus i Aleksej Ekimov
2024: Dejvid Bejker , Demis Hasabis i Džon Džamper
Међународне Државне Академске Остале