Џон Б. Гудинаф

Џон Б. Гудинаф
Џон Б. Гудинаф
Лични подаци
Пуно име	Џон Банистер Гудинаф
Датум рођења	(1922-07-25)25. јул 1922.
Место рођења	Јена,  Немачка
Датум смрти	25. јун 2023.(2023-06-25) (100 год.)
Место смрти	Остин,
Држављанство	америчко
Образовање	Универзитет Јејл, Њу Хејвен ; Универзитет у Чикагу, Чикаго (докторат 1952)
Научни рад
Поље	физика
Институција	Универзитет у Тексасу, Аустин, Тексас
Награде	Нобелова награда за хемију (2019)
Званични веб-сајт
www.me.utexas.edu/people/faculty-directory/goodenough

Џон Банистер Гудинаф (енгл. John Bannister Goodenough; Јена, 25. јул 1922 — Остин, 25. јун 2023) био је амерички физичар и професор на државном Универзитету у Тексасу, Аустин, Тексас, САД. Добитник је Нобелове награде за хемију 2019. године за развој литијум-јонских батерија. Награду дели са још два научника а то су М. Стенли Витингам (енгл. М. Stenly Whittingham) и Акира Јошино (енгл. Akira Yoshino). Са 97 година Гудинаф је најстарији Нобелов лауреат у историји.^[1]

Живот и каријера

Након студија математике на Универзитету Јејл, у Њу Хејвену, у америчкој држави Конекткат, Џон Б. Гудинаф је током Другог светског рата служио као метеоролог у америчкој војсци.

Потом је студирао на Универзитету у Чикагу, где је 1952. године докторирао из физике.

Радио је на Масачусетском технолошком институту у Кембриџу у америчкој држави Масачусетс и Универзитету Оксфорд у Великој Британији. Од 1986. професор је на државном Универзитету Тексас у Аустину.^[2]

Развој литијум-јонске батерије

Темељ литијум-јонске батерије постављен је током нафтне кризе 1970-их. Стенли Витингам радио је на развоју енергетских технологија које се не ослањају на фосилна горива. Открио је титанијум дисулфид - енергијом богат материјал - који је користио за прављење катода у литијумским батеријама. Направио је аноду од литијума. Џон Б. Гудинаф предвидео је да би катода могла да буде унапређена уколико се направи од метал оксида, пре него од сулфида и искористио је 1980. године кобалт оксид да унапреди потенцијал литијумских батерија. Са Гудинафовом катодом као базом Акира Јосино направио је прву комерцијално исплативу литијум-јонску батерију 1985. године.^[3]

Значај открића

Развојем литијум-јонских батерија дат је изузетно значајан допринос напретку уређаја који се користе у свакодневном животу. Лагана и моћна батерија која се може пунити користи се у мобилним телефонима, лаптоповима и електричним аутомобилима.

Предност литијум-јонских батерија је та што се не заснивају на хемијским реакцијама које разграђују електроде, већ на јоне-литијуме који теку између аноде и катоде.

Нобелова награда

О значају открића литијум-јонске батерије и добитницима Нобелове награде рекли су:

Чланица комитета Сара Сногеруп Линс, са Универзитета у Лунду - "Добили смо приступ технолошкој револуцији. Лауреати су развили лаку батерију високог потенцијала за примену у многим уређајима."

Нобелов комитет је саопштио - „Литијум-јонске батерије користе се глобално да напуне преносиве електронске уређаје које користимо за комуникацију, посао, учење, слушање музике и потрагу за знањем."

Види још

• Нобелова награда
• Нобелова награда за хемију
• Списак добитника Нобелове награде за хемију

Референце

1. „Имамо новог најстаријег нобеловца: Са 97 година добио награду за хемију”. BBC News. Приступљено 15. 10. 2020. 
2. „John B. Goodenough”. Nobelprize. Приступљено 15. 10. 2020. 
3. „Носиоци Нобелове награде за 2019”. Дијаспора онлине. Приступљено 15. 10. 2020.