Дипломирао је 1983. на Универзитету Тојама у Јапану, и једини је добитник Нобелове награде у научним дисциплинама без постдипломског школовања. Од дипломирања запослен је у Шимадзу корпорацији где развија масене спектрометре.
За анализу макромолекула, рецимо протеина, масеном спектрометријом, анализирана супстанца се мора јонизовати и претворити у пару тако што се озрачује ласером. Проблем је у томе што јак ласерски зрак разбија структуру супстанце. Танака је фебруара 1985. открио да коришћењем матрице од финог металног праха у глицеролу, посматрана материја може да се јонизује без разарања структуре. Овај патент је пријављен 1985. и свету представљен 1987. под именом мека ласерска десорпција (soft laser desorption).[3] Сличан метод (MALDI) су 1985. развили Михаел Карас и Франц Хиленкамп.[4]
Референце
^Tanaka, K.; Waki, H.; Ido, Y.; Akita, S.; Yoshida, Y.; Yoshida, T. (1988). „Protein and Polymer Analyses up to m/z 100 000 by Laser Ionization Time-of flight Mass Spectrometry”. Rapid Commun Mass Spectrom. 2 (20): 151—3. doi:10.1002/rcm.1290020802.
^Karas, M.; Bachmann, D.; Hillenkamp, F. (1985). „Influence of the Wavelength in High-Irradiance Ultraviolet Laser Desorption Mass Spectrometry of Organic Molecules”. Anal. Chem.57: 2935—9. doi:10.1021/ac00291a042.
