Рођен у Баварској, Дајзенхофер је докторирао на Техничком универзитету у Минхену на истраживачком раду урађеном на Институту за биохемију Макс Планк у Мартинсрајду, предграђу Минхена, у западној Немачкој 1974. Тамо је истраживао до 1988. године, када се придружио научном особљу Медицинског института Хауард Хјус и факултету Одељења за биохемију Медицинског центра Универзитета Тексаса у Даласу.
Каријера
Заједно са Михелом и Хубером, Дајзенхофер је одредио тродимензионалну структуру протеинског комплекса који се налази у одређеним фотосинтетским бактеријама. За овај мембрански протеински комплекс, назван фотосинтетски реакциони центар, било је познато да игра пресудну улогу у покретању једноставне врсте фотосинтезе. Између 1982. и 1985. године, троје научника користило је рендгенску кристалографију да би утврдило тачан распоред више од 10 000 атома који чине протеински комплекс. Њихова истраживања су повећала опште разумевање механизама фотосинтезе и открила сличности између фотосинтетских процеса биљака и бактерија.[5]
Дајзенхофер тренутно ради у одбору саветника Научника и инжењера за Америку, организације која се фокусира на промоцију здраве науке у америчкој влади. 2003. године био је један од 22 нобеловца који су потписали Хуманистички манифест.[6] Тренутно је професор на Одељењу за биофизику Југозападног медицинског центра универзитета Тексаса.[7]
Референце
^Frängsmyr, Tore; Malmström, Bo G., ур. (1992). Nobel Lectures, Chemistry 1981-1990. World Scientific Publishing Co. Приступљено 24. 6. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Shampo, M. A.; Kyle, R. A. (2000). „Johann Deisenhofer—Nobel Laureate in Chemistry”. Mayo Clinic Proceedings. 75 (2): 164. PMID10683655. doi:10.4065/75.2.164.
^„Notable Signers”. Humanism and Its Aspirations. American Humanist Association. Архивирано из оригинала 5. 10. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)