Немачки је службени језик (de jure или de facto) и први језик већинске популације
Немачки је службени језик са још неким језиком, али не и први језик већинске популације
Немачки језик (или немачки дијалект) је језик мањине
Немачки језик се говори у мањинској популацији, али није мањински језик
Немачки језик (немачки: Deutsch (помоћ·инфо), Deutsche Sprache) један је од језика западне групе германских језика и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.
Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.
У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Алзас (нем. Elsass) и Лорена (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у последњих четрдесет година.
Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.
Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.
Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64,2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).
Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.
Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској. У немачком се све именице пишу великим словом.
Историја
Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом римском царству.
Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.
Када је Мартин Лутер превео Библију (Нови завет 1521, Стари завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован првенствено на горњосаксонском дијалекту и дијалектима средње Немачке (лексиконски и граматички) и сачувао је пуно од средњовисоконемачког, (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). По читању је био заснован на остфалском дијалектунисконемачког језика. У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од „протестантског Немачког“ разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период ранонововисоконемачког.
Немачки је био језик трговине и власти у Хабзбуршком царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабзбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабзбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.
Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.
Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).
Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998. године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.
Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.
Познавање немачког језика у ЕУ са Хрватском, Босном и Херцеговином, Швајцарском, Лихтенштајном и Турском
Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: нисконемачки (германски) и високонемачки (германски) варијетет, према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката нисконемачког.
Из политичких разлога, немачки и холандски дијалекти почели су да дивергирају током XX века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.
Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр.:
хол.De kleinste volgroeide kameleon is 2 cm lang en de grootste kan gemakkelijk een lengte van 80 cm bereiken.
нем. Das kleinste ausgewachsene Chamäleon ist 2 cm lang, das größte kann problemlos eine Länge von 80 cm erreichen.
Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.
Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре нисконемачким углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.
Ако се врши груписање западногерманских језика, холандски је нискофраначки, а немачки је високонемачки. У високонемачке дијалекте спадају јидиш и луксембуршки, те би требало са зачи су то најсличнији језици стандардном немачком. Упоредите њих, нпр.:
Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.
Немачки је трећи језик по заступљености на интернету, иза енглеског и руског, са учешћем од 5,9% веб-сајтова.
Дијалекти
Израз „немачки“ користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД).
Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.
Немачки дијалекти се деле на "нисконемачки" и "високонемачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли се ради о нисконемачком или високонемачком.
Говорници српског језика могли би да буду заварани називима ова два варијетета и да помисле да су називе добили према некој врсти социјалног вредновања тих идиома, где би високонемачки имао неку „предност“ над нисконемачким. То не може бити даље од истине. Називи ова два варијетета настали су према њиховој географској дистрибуцији: нисконемачки језик говори се на северној половини Немачке, која је сама равница, дакле - низак терен. А високонемачки језик говори се на југу Немачке и у Аустрији, где су углавном брда и планине, дакле - висок терен. Уколико и постоји неко социјално вредновање ових варијетета, предност ће увек бити дата нисконемачком - мада треба имати на уму да код Немаца, Швајцараца и Аустријанаца то вредновање није изражено као нпр. код говорника српског или енглеског језика (најчешће се свако, укључујући: писце, политичаре, јавне личности, професоре, итд, увек служи својим родним дијалектом и поносан је на њега).
У дијалектима нисконемачког није извршена замена сугласника као у високонемачком. Нисконемачки језик се дели на две групе: нискофраначки и нискосаксонски. Нискофраначки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; нискосаксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.
Дијалекти високонемачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују: рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних низија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.
Високонемачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.
Високонемачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).
Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).
У САД, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је комбинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају „амерички немачки“ (нем.Amerikanischdeutsch).
Стандардни немачки
Добродошли на Булевар, Нови Сад (билборд добродошлице на немачком језику на Булевару у Новом Саду, постављен током музичког фестивала EXIT 2010).
Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.
Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)
Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.
У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.
У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.
Alle Menschen sind frei und gleich an Würde
und Rechten geboren. Sie sind mit Vernunft und
Gewissen begabt und sollen einander im Geist der Brüderlichkeit begegnen.
Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)
Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине, осим ако се реч завршава на -n или -s. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом). Та врста деклинације се зове н-деклинација или слаба деклинација.
Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.
Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).
Најдужа званична реч у немачком језику је Donaudampfschifffahrtselektrizitätenhauptbetriebswerkbauunterbeamtengesellschaft (Под-државно предузеће за изградњу главног депоа Дунавске паре) од 80 слова.
Промена глагола
Немачки глаголи се мењају према:
једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
три лица: првом, другом и трећем
два броја: једнини и множини
три начина: индикатив, кондиционал и императив
два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр. er (један од префикса који мења значење глагола) + fahren (возити) = erfahren (искусити, сазнати).
Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.
Пример мењања правилних глагола kommen (доћи):
Лице
једнина
множина
1. лице
ich komme
wir kommen
2. лице
du kommst
ihr kommt
3. лице
er, sie, es kommt
sie/Sie kommen
Писање
Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): Ää, Öö и Üü, као и посебан знак за "ss" (ß) (ес цет или тврдо С), који се користи после дугих самогласника и дифтонга и не користи се на почетку речи (који се не користи у Швајцарској).
Ове промене се нису десиле за све речи у стандардном немачком (иако је претежно базиран на горњосаксонском дијалекту средњонемачких дијалеката), јер је читање ипак базирано на хановерском дијалекту нисконемачког језика, где су присвојене речи од нисконемачког језика.
Такође, када се у енглеском, холандском или нисконемачком појављују речи од 3 или 4 слова, нпр. енгл.lip, у немачком се то последње слово дуплира и дода на крају -e, пр. нем.Lippe.
Промена звукова θ (у исландском као Þ) и ð (у енглеском се оба пишу као th) који се налазе у енглеском, исландском и ферјарском (у ферјарском нема θ) у слово d код високонемачког, али и код нисконемачког, холандског, африканског, али и код појединих речи код фризијског, данског, шведског и норвешког
Звук у
енглеском, исландском и ферјарском
Звук у
високонемачком,
али и у нисконемачком, холандском, африкансу,
али и код појединих речи у фризијском,
данском, шведском и норвешком
Ово је разлог зашто немачки још увек има слово d, и поред тога што се десила промена d у t.
У енглеском постоји суфикс за кретање "wards" и у немачком исто и сично звучи и изгледа и тај суфикс је "wärts".
У енглеском постоји суфикс less и реч free за описивање да ту нема, не постоји нешто или се одричи као и са српским префиксом без. У немачком такође постоје такве речи, само су обе суфикси и то су los и frei у зависности од улоге.
Постоје речи које су по облику сличне онима у енглеском језику, али разликују се у значењу.
Немачка реч
Превод немачке речи
Енглеска реч која јој је
слична, а значи различито
или слично
Превод енглеске речи
Dogge
дога
dog
пас
sich drehen
вртети се
to throw
бацити
ernten
брати (глагол)
to earn
зарађивати
Gift
отров
gift
поклон
Hund
пас
hound
ловачки пас
Knabe
дечко
knave
нож
Knecht
слуга
knight
витез
nehmen
узети
numb
опијен
raten
погодити
to read
читати
ritzen
гребати
to write
писати
Schmerz
бол
smart
паметан
rächen
осветити
to wreak (havoc)
искалити (као бес)
Tisch
сто
dish
посуда
werfen
бацити
to warp
изобличити
Zeit
време
tide
плима
Mais
кукуруз
mice
мишеви
bekommen
добити
become
постати
nein
не
nine
девет
Позајмљенице
У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског, грчког, скорије и из енглеског језика, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.
Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница), Trappe (дропља) и Palatschinken (палачинке).
Немачка реч
Значење
Порекло
Armee
армија, војска
француски
Arrangement
аранжман (музички)
француски
Butter
путер, маслац
грчки
Camp
камп
енглески
Cañon
кањон
шпански
Chance
шанса
француски
Computer
компјутер, рачунар
енглески
Courage
храброст
француски
Chutzpah
бесраман
јидиш
Disposition
лош положај
латински
Feuilleton
чланак
француски
Futur
будуће време
латински
Genre
жанр
француски
Kaffee
кафа
арапски
Kukumer
краставац
латински
Mammut
мамут
мансијски
Mikroskop
микроскоп
грчки
Moskito
комарац
шпански
Partei
политичка партија
француски
Party
журка, забава
енглески
Passagier
путник
француски
Pasta
тестенина
италијански
Position
позиција
латински
Positiv
позитив
латински
Psychologie
психологија
грчки
Religion
религија
латински
Schach
шах
персијски
Tabu
табу
тонган
Torte
торта, колач
италијански
Velozität
брзина
латински
Ziffer
цифра
арапски
Zigarre
цигара
шпански
Примери немачких фраза
Превод
Фраза
IPA
немачки
Deutsch
/ˈdoʏtʃ/
здраво
hallo
/ˈhaloː/
довиђења
auf Wiedersehen
/aʊf ˈviːdəɐˌzeːn/
молим, нема на чему, изволите
bitte
/ˈbɪtə/
хвала
danke
/ˈdaŋkə/
тај/онај
das
/das/
колико?
Wie viel?
/ˌvi ˈfiːl/
да
ja
/ˈjaː/
не
nein
/ˈnaɪn/
колико је сати?
Wie spät ist es?
Wie viel Uhr ist es?
/ˌvi ˈʃpɛˈt ɪst əs/,
/ˌvi ˈfiːl ʊːɐ ɪst əs/
где је тоалет?
Wo ist die Toilette?
/ˈvoː ˈɪst diː to̯ɪˈlɛtə/
здравица
prosit prost
/ˈpʁoːzit/ /ˈpʁoːst/
Да ли говористе енглески/српски?
Sprechen Sie Englisch/Serbisch?
/ˈʃpʁɛçn̩ ˈziː ˈɛŋlɪʃ/zeɐbɪʃ/
Не разумем
Ich verstehe nicht
/ˈɪç fɛɐˈʃteːə ˈnɪçt/
Извините
Entschuldigung
/ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Не знам
Ich weiß es nicht
/ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/
Називи за немачки језик у другим језицима
Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.
Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:
^style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не „Deutsch in Namibia”(PDF) (на језику: немачком). Supplement of the Allgemeine Zeitung. 18. 8. 2007. Архивирано из оригинала(PDF) 28. 5. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2008.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)