Мапа показује географску распрострањеност дијалеката у Летонији. Варијетети Ливонијског дијалекта (lībiskais dialekts) су означени плавом бојом, Средњи дијалекти (vidus dialekts) зеленом бојом, а Доњи дијалекти (augšzemnieku dialekts) летонског језика наранџастом бојом
Летонски језик (лет.latviešu valoda) је званични језик Републике Летоније и један од званичних језика Европске уније. Језик има 1,4 милиона говорника у Летонији и око 150.000 у иностранству. Услед велике имиграције у време СССР-а, данас је летонски матерњи језик за само око 60% становништва Летоније.
Има алфабет из 33 слова:
a ā b c č d e ē f g ģ h i ī j k ķ l ļ m n ņ o p r s š t u ū v z ž
(а á б ц ч д е é ф г ѓ х і ы ј к ќ л љ м н њ о п р с ш т у ý в з ж)
Историја
Балитички језици су од изузетног значаја за лингвистику јер су задржали многе веома старе особине, за које се верује да су постојале у раним фазама праиндоевропског језика.
Летонски се као посебан језик појавио у 16. веку. Најстарији писани текстови на летонском су превод црквених химни, које је 1530. написао Николас Рам, немачки пастор у Риги.
Ранији алфабет летонског био је еквивалентан немачком. Данас, летонски алфабет се састоји од 33 слова и готово потпуно је фонетски (по правилу: читај како је написано), тј. графеме одговарају морфемама.
Mūsu tēvs debesīs
Svētīts lai top tavs vārds
Lai nāk tava valstība
Tavs prāts lai notiek
kā debesīs, tā arī virs zemes
Mūsu dienišķo maizi dod mums šodien
Un piedod mums mūsu parādus
kā arī mēs piedodam saviem parādniekiem
Un neieved mūs kārdināšanā
bet atpestī mūs no ļauna
Jo tev pieder valstība
spēks un gods mūžīgi
Āmen
.svg)
