Мапа региона у свету у којима се говори италијански језик
Службени језик
Ко-службени језик
Распрострањеност италијанског језика у Европи
Већински језик
Мањински језик
Италијански језик (италијански: italiano (помоћ·инфо), lingua italiana) је романски језик, који говори око 62 милиона људи, од којих већина живи у Италији.
Стандардни италијански темељи се на фирентинском наречју. Има дупле (или дуге) сугласнике, као латински (за разлику од других романских језика, као француски и шпански). Као код других романских језика, изузев француског, нагласак речи је различит. Пише се латиницом.
Као и многи национални језици, италијански језик је модерни дијалект који се наметнуо као доминантан језик региона који је много шири од његовог првобитног подручја. Стандардни италијански језик је тоскански дијалект из околине Фиренце, Пизе и Сијене. Могуће је показати да је овај језик обогаћен утицајима језика Сицилије, Рима и других региона. Тоскански дијалект се није наметнуо из политичких, већ из разлога културног престижа. На овом дијалекту су стварали Данте Алигијери, Франческо Петрарка и Ђовани Бокачо, три најзначајнија италијанска писца касног Средњег века. То је такође језик Фиренце, града познатог по лепоти архитектуре и дугој историји просперитета. Стога није необично да је италијански језик вековима био међународни језик културе и уметности. Сви савремени европски језици имају део речника који је потекао из италијанског, а тиче се музике и ликовних уметности.
Стандардна италијанска граматика је настала касније, у доба Ренесансе. Њу су формализовали кардинал Пјетро Бембо и библиотекар и ерудитаАлдо Мануцио са својим књижевним кругом Азолани (Gli Asolani).
Дијалекти италијанског
Готово сви романски језици који се говоре у Италији сматрају се стандардним језиком или дијалектима италијанског језика. Једини изузеци су сардинијски и фриулски језик, који су званично признати као регионални језици.
Италијански је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Чланови и родови
Као и већина других романских језика, италијански такође поседује 2 рода: мушки и женски. Треба рећи да се именице мушког рода углавном завршавају на -o, а женског на -а. Међутим, број и употреба чланова у италијанском је мало комплексна.
Ево су одређени чланови:
једнина
множина
мушки
пре слова
s + још један сугласник, пре слова z или пре слова gn, gli и sci
Назали се асимилују када им следи сугласник, на пример, када су испред велара k или ɡ, изговарају се заједно као ŋ.
Италијански језик има дуге и кратке сугласнике (особина геминације). Дужина се може разликовати код свих сугласника, осим ʃ, ts, dz, ʎ, ɲ, који су увек дуги, и z, који је увек кратак.
Звучни посталвеоларни фрикатив ʒ присутан је само у позајмљеним речима. На пример, garage (ɡaˈraːʒ).
Правила читања
Што се тиче читања, ту је италијански врло једноставан.
Читање се у овом примеру базирају на стандардном књижевном италијанском.
e, é, è: [eː] када се после њих налази један сугласник
e, é, è: [ɛ]
i, í, ì: [i]
o, ó, ò: [o]
o, ó, ò: [ɔː] када се после њих налази један сугласник
u, ú, ù: [u]
Треба рећи да када се после било ког сугласника налази један или неколико различитих сугласника, сугласници постају дуги.
Сугласници
c: меко [t͡ʃ] које мало звучи на ћ (испред e & i)
c: [k] (у осталим случајевима)
f, ph: [f]
g: меко [dʒ] које мало звучи на ђ (испред e & i)
g: [g] (у осталим случајевима)
gi: меко [dʒ] које мало звучи на ђ
gl: [ʎ]
gn: [ɲ]
h: [-] не чита се уопште
i: [j] после сугласника и пре било ког другог самогласника
qu: [kw]
r: [r]
s: [s]
sc: [ʃ] (испред e & i)
sc: [sk] у осталим случајевима
z: [d͡z] (испред e)
z: [t͡s] у осталим случајевима
Двострука слова се читају као и да је само једно написано.
Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.
Примери језика
реч
превод
стандардни изговор
земља
terra
ˈtɛɾɾa
небо
cielo
ˈʧɛlo
вода
acqua
ˈakkwa
ватра
fuoco
ˈfwɔko
човек
uomo
ˈwɔmo
жена
donna
ˈdɔnna
јести
mangiare
manˈʤaɾe
пити
bere
ˈbeɾe
велики
grande
ˈɡɾande
мали
piccolo
ˈpikkolo
ноћ
notte
ˈnɔtte
дан
giorno
ˈʤɔɾno
Сертификација италијанског језика, CELI
Сертификати италијанског језика потврђују степен језичке компетенције италијанског језика као страног. Намењени су странцима, као и Италијанима који живе у иностранству (потомци италијанских емиграната), али и странцима који су се доселили у Италију. Да бисте полагали ове испите није неопходно да већ поседујете одређене дипломе и титуле.
Како би се испити одржавали и у иностранству посредством испитних центара, Министарство спољних послова је склопило уговор са Универзитетом за у Перуђи – сертификати CELI. Министарство спољних послова Италије признаје овај Универзитет као институцију које издаје сертификате о нивоу језичких компетенција када је у питању италијански језик као страни. Овај сертификат признат је и од стране Министарства просвете и Министарства рада и социјалне политике Италије.
Студије у Италији
Министарство просвете Италије признаје CELI 3 (ниво B2) као сертификат који сведочи о знању италијанског језика неопходног за студије у Италији на италијанском језику.
Испитни центри
У Србији постоје три испитна центра:
1) Италијански институт за културу у Београду;
2) Интернационални образовни систем „Руђер Бошковић” у Београду;
3) Школа страних језика „Академија Александрија” у Нишу.
CELI сертификат
CELI (Certificati di conoscenza della lingua italiana) је један од најпрестижнијих европских језичких сертификата који је у систему квалитета ALTE. CELI испити (и сертификати) су у складу са европским стандардима квалитета ALTE (Association of Language Testers in Europe) и CEF (Common European Framework) Савета Европе.
Нивои и испитни рокови
Сертификат CELI постоји у шест нивоа (А1-C2) и испити се одржавају у три испитна рока: у марту, јуну и новембру. Испити се могу полагати са навршених 16 година, а CELI per adolescenti испит (испит за ученике од 13 до 19 година) постоји у три нивоа (А2, B1 и B2) и одржава се у мајском испитном року у гимназији „Руђер Бошковић” у Београду). Испити за ученике су веома добро прилагођени њиховом узрасту и захтевима у оквиру наставног плана и програма.
Структура CELI и CELI per adolescenti
Сваки испит подељен је на два дела: усмени и писмени.
Писмени део испита састоји се из три дела: разумевање текстова читањем, писање и разумевање на слух. Испити трају од сат и петнаест минута до максималних четири и по сати на највишем нивоу. Оцене А, B и C су пролазне. Уколико се неки део испита не положи (усмени или писмени), тај део се може поново полагати у року од годину дана. У том случају плаћа се 70% од укупне цене испита. Од B2 нивоа у писменом делу ради се и лексика.
Усмени део испита А1, А2, B1 састоји се из три дела (лично представљање, опис фотографије, role play), на нивоу Б2 постоји и препричавање текста, ниво C1 захтева представљање, поређење две фотографије и анализу табеле, а ниво C2 представљање, опис фотографије, препричавање текста и коментарисање неких изрека или пословица.
Припрема
Припремну наставу можете похађати у сва три испитна центра, као и у многим школама језика. Припремна настава није обавезна, па се за испите можете припремати и сами.
Пријављивање
Сви заинтересовани за похађање припремне наставе и/или полагање испита за сертификат могу се пријавити на:
Ashby, Patricia (2011), Understanding Phonetics, Understanding Language series, Routledge, ISBN978-0340928271
Bertinetto, Pier Marco; Loporcaro, Michele (2005). „The sound pattern of Standard Italian, as compared with the varieties spoken in Florence, Milan and Rome”. Journal of the International Phonetic Association. 35 (2): 131—151. S2CID6479830. doi:10.1017/S0025100305002148.
Canepari, Luciano (1992), Il MªPi – Manuale di pronuncia italiana [Handbook of Italian Pronunciation] (на језику: италијански), Bologna: Zanichelli, ISBN978-88-08-24624-0
Prifti, Elton (2014). „Enèrgeia in trasformazione: elementi analitici di linguistica migrazionale”. Zeitschrift für romanische Philologie. 130 (1): 1—22. S2CID142121342. doi:10.1515/zrp-2014-0001.
