Того

Тоголешка Република République togolaise  (француски)
Застава Грб
Крилатица: Рад, слобода, отаџбина (фр. Travail, Liberté, Patrie)[1]
Химна: Поздрављамо те, земљо наших предака (фр. Salut à toi, pays de nos aïeux)
Главни град	Ломе
Службени језик	француски
Владавина
Председник	Фор Насингбе
Председник Владе	Коми Селом Класу
Облик државе	Унитарна једнопартијска председничка република
Историја
Независност	Од Француске 27. априла 1960.
Географија
Површина	‍
— укупно	56.785 km^2 (123)
— вода (%)	4.2
Становништво	‍
— 2017.[2]	7.965.055 (99)
— густина	140,27 ст./km^2
Привреда
Валута	ЦФА франак
Остале информације
Временска зона	UTC UTC
Интернет домен	‍.tg‍
Позивни број	+228

Того (фр. Togo), или званично Тоголешка Република (фр. République Togolaise), држава је у западној Африци.^[3] На југу излази 56 км дугом обалом на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Ганом, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Бенином.^[4] Једна је од најнеразвијенијих земаља и простире се на југ до Гвинејског залива, где се налази њен главни град Ломе.^[4] То је мала тропска земља, која покрива 56.785 square kilometres (22.000 square miles) и има популацију од приближно 8 милиона,^[5] и ширину мању од 115 km (71 mi) између Гане и њеног источног суседа Бенина.^[6]

Различите групе људи населиле су границе данашњег Тогоа између 11. и 16. века. Између 16. и 18. века, приобални регион је првенствено служио као европска испостава за трговину робљем, чиме је Того и околни регион добили назив „Обала робова“. Године 1884, Немачка је прогласила регион који укључује протекторат под називом Тоголанд. После Првог светског рата, власт над Тогом је пренета на Француску. Того је стекао независност од Француске 1960. године.^[2][7] Године 1967, Гнасингбе Ејадема је предводио успешан војни удар, након чега је постао председник антикомунистичке, једнопартијске државе. Године 1993, Ејадема се суочио са вишестраначким изборима поремећеним неправилностима и три пута је освојио председничку функцију. У време своје смрти, Ејадема је био „лидер са најдужим стажом у модерној афричкој историји“, пошто је био председник 38 година.^[8] Његов син Фор Гнасингбе је 2005. године изабран за председника.

Того је тропска, субсахарска држава^[4] чија економија углавном зависи од пољопривреде.^[7] Службени језик је француски,^[7] али се говоре и други језици, посебно они из породице Гбе. Удео од 47,8% становништва се придржава хришћанства, што га чини најзаступљенијом религијом у земљи.^[9] Того је члан Уједињених нација, Афричке уније, Организације исламске сарадње, Јужноатлантске зоне мира и сарадње, Франкофоније, Комонвелта и Економске заједнице западноафричких држава.

Географија

Главни чланак: Географија Тогоа

Того садржи три копнена екорегиона: шуме источне Гвинеје, мозаик гвинејске шуме и саване и западносуданске саване.^[10] Обалу Тогоа карактеришу мочваре и мангрове. Земља је имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа 2019. од 5,88/10, што је сврстава на 92. место у свету од 172 земље.^[11]

Положај

Државе са којима се Того граничи су: Буркина Фасо, Гана и Бенин. Површина државе износи 56.785 km².

• Најсевернија тачка: тромеђа са Ганом и Буркином Фасо.
• Најисточнија тачка: неименована локација на граници са Бенином, близу ушћа реке Моно у Атлантски океан.
• Најјужнија тачка: на граници са Ганом и Атлантским океаном, близу главног града.
• Најзападнија тачка: тромеђа са Ганом и Буркином Фасо.

Геологија и рељеф

Земља се простире у смеру север-југ у дужини од око 550 km, са ширином од 40 до 130 km. Због издуженог облика Того захвата више географских зона које се настављају из суседних земаља: на крајњем југу налази се обална низија са плитким лагунама, на северу и југу рељеф је раван или валовит (северну равницу покрива савана), док се у средишту и на крајњем северозападу терен издиже (највиша тачка Агој, 986 m)

• Највиши врх: Агој (986 m)
• Најнижа тачка: Атлантски океан (0 m)

Воде

Воде заузимају око 4,2% површине. Највеће језеро је Тоголешко језеро. Најдужа река је Моно (467 km).

Флора и фауна

Клима

Карта Тогоа

Историја

Главни чланак: Историја Тогоа

О историји Тога пре додира са Европљанима мало је познато. У 18. веку обалу данашњег Тога контролисала је Данска, али крајем 19. века у великом таласу европске колонизације ово подручје је заузела Немачка. Немачки Того укључивао је и источни део данашње Гане. Након Првог светског рата колонију су поделиле Уједињено Краљевство којој је припао западни део и Француска која је добила исток са већином путне инфраструктуре коју су изградили Немци.

Кад су се 1950-их афричке земље почеле припремати за деколонизацију, поставило се питање судбине подељеног Тога. Британски Того се на плебисциту 1956. изјаснио за прикључење британској Златној обали и две колоније су створиле независну Гану. У француском делу је 1960. проглашен самостални Того. Године 1963. у државном удару је свргнут и убијен први председник Сулванус Олимпио, а 1967. у новом удару је на власт дошао начелник главног стожера оружаних снага, потпуковник (касније генерал) Етијен Ејадема.

Ејадема се комбинацијом клијентелизма и репресије одржао на власти све до смрти у фебруару 2005. по чему је рекордер међу афричким вођама. Године 1974. провео је африканизацију свих личних имена у земљи, променивши сопствено у Гнасингбе. Током 1970-их стање тогоанске привреде се побољшало захваљујући приходима од фосфата, али кад су почетком 80-их цене фосфата на светском тржишту пале Того је захватила дубока економска криза. Ејадема је успео преживети талас демократизације у Африци 1990-их и победити на изборима три пута које су међународни посматрачи разнолико оценили. На месту председника наследио га је син Фауре Гнасингбе.

Становништво

Главни чланак: Демографија Тогоа

Демографија Тогоа

Становништво Тогоа састоји се од око 20 етничких група. Две највеће су народ Ив који живи на југу и Кабје са севера.^[2] Ова два народа су у недавној тогоанског историји често била политички сукобљена (дугогодишњи председник Ејадема припадао је народу Кабје и многи су га оптуживали за фаворизовање северног дела земље). Језици Евеа и Кабјеа служе и за међусобно споразумевање мањих група. Француски је језик управе и вишег образовања.

Верски, више од половине становника припада домаћим религијама. Хришћана је нешто мање од 30%, а муслимана око 20%.

Административна подела

Привреда

Главни чланак: Привреда Тогоа

Амбасада Тогоа у Вашингтону

Тогоанска привреда темељи се на комерцијалној и некомерцијалној пољопривреди, рударству и трговини. Најважније извозне културе су памук, кафа и какао. Извозе се и фосфати.

БДП је за 2004. процењен на 1.600 УСД по становнику (мерено по ППП-у).

Референце

1. „Constitution of Togo”. 2002. Архивирано из оригинала 14. 02. 2012. г. Приступљено 20. 11. 2011. 
2. „Togo”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
3. „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
4. „Republic of Togo”. Islamic Development Bank (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Togo country profile”. BBC News. 24. 2. 2020. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
7. „Togo (Partner) – International Cultural Youth Exchange”. International cultural youth exchange. Приступљено 27. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. "Obituary: Gnassingbe Eyadema". (5 February 2005). BBC News. Retrieved 22 May 2007.
9. „Togo”, The World Factbook (на језику: енглески), Central Intelligence Agency, 2023-01-11, Приступљено 2023-01-13 
10. Dinerstein, Eric; et al. (2017). „An Ecoregion-Based Approach to Protecting Half the Terrestrial Realm”. BioScience. 67 (6): 534—545. ISSN 0006-3568. PMC 5451287 . PMID 28608869. doi:10.1093/biosci/bix014 . 
11. Grantham, H. S.; et al. (2020). „Anthropogenic modification of forests means only 40% of remaining forests have high ecosystem integrity - Supplementary Material”. Nature Communications. 11 (1): 5978. Bibcode:2020NatCo..11.5978G. ISSN 2041-1723. doi:10.1038/s41467-020-19493-3 . 

Литература

• Bullock, A L C, Germany's Colonial Demands (Oxford University Press, 1939).
• Gründer, Horst, Geschichte der deutschen Kolonien, 3. Aufl. (Paderborn, 1995).
• Mwakikagile, Godfrey, (2001). Military Coups in West Africa Since The Sixties. Nova Science Publishers, Inc. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Packer, George, (1988). The Village of Waiting. Farrar, Straus and Giroux. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Piot, Charles, (2010). Nostalgia for the Future: West Africa After the Cold War. University of Chicago Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Schnee, Dr. Heinrich, German Colonization, Past and Future – the Truth about the German Colonies (George Allen & Unwin, 1926).
• Sebald, Peter, (1987). Togo 1884 bis 1914. Eine Geschichte der deutschen "Musterkolonie" auf der Grundlage amtlicher Quellen. Berlin. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Seely, Jennifer, (2009). The Legacies of Transition Governments in Africa: The Cases of Benin and Togo. Palgrave Macmillan. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Zurstrassen, Bettina, (2008). "Ein Stück deutscher Erde schaffen". Koloniale Beamte in Togo 1884–1914. Frankfurt/M., Campus. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Campus Forschung, 931).
• „Togo”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 22. 6. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „World Economic Outlook Database, October 2022”. IMF.org. International Monetary Fund. октобар 2022. Приступљено 11. 10. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Gini Index”. World Bank. Приступљено 16. 7. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено 23. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Republic of Togo official site
• National Assembly of Togo official site
• Chief of State and Cabinet Members
• Country Profile from New Internationalist
• Country Profile from BBC News
• Togo from Encyclopædia Britannica
• „Togo”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. 
• Togo from UCB Libraries GovPubs
• Того на сајту Curlie (језик: енглески)
• Того (Викиатлас)
• Key Development Forecasts for Togo from International Futures
• Web Radio Togo official Web Radio
• Togo 2012 Summary Trade Statistics
• Togo Woezon Tourism