Канарска Острва или Канари (шп. Islas Canarias или Canarias) су острва у Атлантском океану, 104 km западно од рта Хуби (шп. Juby) у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну покрајину Шпаније.[1][2] Чини их 12 острва и острваца са површине 7.273 km², са највећим растојањем међу њима од 600 km. Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија, Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Јеро. Највећа су Тенерифе и Велики Канари. На ових седам острва живи око 1,5 милиона становника, па је густина насељености око 200 ст/km². Ненасељена острва су: Алегранса, Грасиоса, Роке де Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос. То су вулканска и планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде (шп. Pico de Teide, 3.718 m). Северне обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. Староседеоце Гуанче су у потпуности истребили шпански освајачи.
Гледано од запада ка истоку, Канарска острва чине Јеро, Ла Палма, Гомера, Тенерифе, Гран Канарија, Фуертевентура, Ланзароте и Ла Грасиоса. Првих седам имају властиту администрацију док је Ла Грасиоса административно додељена острву Ланзароте. Поред тога, северно од Ланзаротеа су острвца Монтана Клара, Алегранза, Роке дел Есте и Роке дел Оесте. Североисточно од Фуертевентуре је острво Лобос.
Клима је суптропска и пустињска, ублажена морем и лети ветровима. Постоје бројне микроклиме и класификације су углавном у опсегу од полупустињске од пустињске. Према Кепеновој класификацији клима,[4] највећи део Канарских острва има топлу пустињску климу са ознаком BWh. Такође постоје области суптропске влажне климе која је под јаким утицајем океана у средишњим деловима острва Ла Гомера, Тенерифе и Ла Палма; где расту лаурисилвне шуме.
|title=