Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Дана 27. октобра 2017. године, Каталонија је и званично прогласила своју независност. Након проглашења независности, Влада Шпаније је одмах покренула члан 155. Устава Шпаније тј. активирала „нуклеарну опцију”, чиме је распуштен целокупан каталонски парламент укључујући и председника Каталонске владе Карлеса Пуџдемона, потпредседника као и све министре у парламенту. САД, Немачка, Француска, Уједињено Краљевство, Словачка и Турска изразиле су подршку Шпанији и њеном територијалном интегритету, наводећи да не признају независност Каталоније. Председник Владе Шпаније, Маријано Рахој Бреј, осим тога је сазвао и превремене регионалне изборе за 21. децембар2017. године.
Порекло назива
Назив Каталонија почео се употребљавати у 11. веку.[тражи се извор] Постоји неколико претпоставки како је дати назив изведен:
По првој претпоставци Каталонија је добила назив према месној речи за замак — кастла (castlà, енг. Castel), па би према томе Каталонија била „Земља замака"[2][3];
По другој претпоставци је дати назив добијен од речи Готија ("Земља Гота"), која је постепено прешла у данашњи назив (Готија > Готландија > Готаланија > Каталонија).[4]
Положај
Каталонија се налази у североисточном делу Пиринејског полуострва. Са других страна покрајина је окружена:
Рељеф: У оквиру Каталоније разликују се три природне целине. Приобални део на истоку и југу чини низ приморских долина испресецаних побрђем које допире до мора. Приморске равнице стварају значајније реке покрајине (Ебро, Тер, Љобрегат, Сегре) у доњем делу својих токова. Ова целина има најнасељенији и привредно најзначајнији део Каталоније. Ту је смештен и град Барселона. Средишњи део покрајине чине брда и ниже планине и то је махом део под маслињацима и виноградима. Северни део покрајине је изразито планински и чине га источни Пиринеји, који у потпуности затварају покрајину са севера. Њихови највиши врхови досежу и преко 3000 м надморске висине (Врх Пика Д'Естатс 3143 м н. в.). Ово је привредно слабије развијен део Каталоније са ретком насељеношћу по уским долинама.
Клима: Клима у приморском делу Каталоније је средоземна, у средишњем делу има одлике умерено континенталне климе, да би у планинским крајевима добила оштрије, планинске црте.
Воде: Каталонија је приморска аутономна заједница са изласком на северозападну обалу Средоземног мора на свом истоку и југоистоку. Обала је слабо разуђена, без значајнијих острва. Од речног система најзначајнији је Ебро, који тече покрајином само доњим делом тока. Друге значајне реке су Тер, Љобрегат и Сегре, које горњим делом тока теку кроз Пиринеје, да би доњим делом досегле приморске равнице и море.
Биљни и животињски свет: Каталонија спада у „зеленије“ области иначе сушне Шпаније, па је чак 30% покрајине под обрадивом земљом. Област Пиринеја је покривена шумама, углавном боровим.
Управна подела
Приобаље на североистоку покрајине
Каталонија је подељена на 4 покрајине са истоименим градовима као управним средиштима:
Дате покрајине се даље деле на округе (комарке). Њих је укупно 41.
Историја
Праисторија и антика
Област Каталоније била је насељена већ у доба праисторије разним иберским племенима. У доба ране антике Стари Грци и Картагињани оснивају своје колоније дуж каталонског приобаља. Касније, током времена староримске државе тадашња провинција Тарако постаје једна од најразвијенијих у западном Средоземљу. У ово време месно становништво је романизовано.
Иако су обе некадашње краљевине имале значајну аутономију у оквиру Шпаније померање трговачких путева на Атлантик довело до јачања Кастиље и Мадрида, па је аутономија Каталоније временом слабила. Месна привреда је пропадала. Почетком 18. века дошло до династичких сукоба око престола, у којима су победили Бурбони, противници Каталоније, па је дошло до укидања аутономије Каталоније 1714. г.
Пика Д'Естатс, највиши врх Каталоније
Савремено доба
После два века таворења у другој половини 19. века почиње развоја савремене привреде у Каталонији, која постаје „индустријско срце“ Шпаније. Почетком 20. века почиње освешћивање Каталонаца и борба за права, која су исходила добијањем аутономије 1931. године. Међутим, аутономија је била кратког века и одмах по окончању Шпанског грађанског рата, 1939. године генерал Франко укида аутономију Каталоније и ограничава употребу каталонског језика. Ово је временом довело до великог гнева код становништва, па је одмах по смрти генерала Франка1975. године дошло до притиска за добијање аутономије, која је и добијена 1978. године. Као веома развијена област у држави Каталонија је искористила прикључење Шпаније ЕУ1985. године и нагло се развила током протекле три деценије. Дана 18. јуна2006. одржан је референдум на ком се изгласало са 74% гласова „За“ нови статут аутономије у оквиру Шпаније. Према новом Статуту о аутономији, Каталонија је добила најшири облик аутономије и пуну самоуправу у оквиру Шпаније, де факто, добила је статус федералне јединице. Нови статут ступио је на снагу 9. августа 2006. године.
Жеља за независности од Шпаније је почела да се јавља крајем 2015 победом коалиције „Заједно за да" која је освојила 62 од 135 места у каталонском парламенту, па је тако расписан референдум о независности 1. октобра2017.
Грађани су на референдуму о независности са 90,9% гласали за то да Каталонија постане Република.[5] Парламент Каталоније прогласио је независност на гласању одржаном 27. октобра 2017,[6] након чега је шпански Сенат гласао за увођење принудне управе Шпаније над Каталонијом у периоду од шест месеци, распуштени су влада и парламент, до нових избора.[7]
Данас Каталонија има преко 7,5 милиона становника и то је једна од најнасељенијих покрајина Шпаније. То је чак 4 пута више становника него пре једног века, односно за 50% више него 1970. године. По овоме се може рећи да је раст становништва био знатно бржи него у другим деловима државе, а разлог овоме је нагли раст града Барселоне, у чијем ширем подручју живи чак 2/3 становништва покрајине.
Густина насељености је око 230 ст./km², што је више него двоструко од државног просека (око 100 ст./km²). Међутим, део покрајине око града Барселоне је изузетно густо насељен — преко 1000 ст./km². Равничарски и приобални део покрајине је такође густо насељен, густине насељености сличне покрајинском просеку. Овај део је и развијенији и окренут индустрији и туризму. Пиринејско подручје на северу је слабо насељено (<50 ст./km²).
Претежно становништво покрајине су Каталонци. Утицај наглог развоја покрајине у последњем веку види се и у приметном уделу новоусељеног становништва. До пре неколико деценија овде су се махом насељавали усељеници из слабије развијених делова Шпаније, али је протеклих две деценије дошло до значајног скока усељавања из иностранства (Латинска Америка, Африка, Источна Европа), па страни усељеници данас чине око 8,9% укупног становништва.
Римски аквадукт код Тарагоне
Каталонци говоре каталонским језиком, који је данас заједно са шпанским званичан језик Каталоније. Међутим, током Франкове владавине употреба каталонског језика је била строго ограничена, услед чега је знатана део становништва заборавио матерњи језик. Добијањем аутономије каталонске власти су низом мера васпоставиле значај каталонског језика, па је његова употреба данас веома распрострањена у покрајини. И поред тога и данас више од 1/3 становништва га не употребљава као матерњи језик уместо шпанског (који је зна безмало целокупно становништво). Ово је особено посебно за Барселону. У крајње северозападном делу Каталоније (Аранска долина) се говори окситански језик, који има статус званичном у оквирима дате долине.
Индустрија је махом развијена око Барселоне и разноврсна је.
Међутим, највећи део становништва упошљен је у терцијарном и квартерном сектору (60%). Оба сектора су везана за град Барселону, као главни град државе и важно туристичко одредиште — туризам и угоститељство, трговина, банкарство, државна управа, јавне, културне, образовне установе. Туризам је изузетно битна развојна грана покрајине. Развијене су све врсте туризма, од којих се највише истиче културолошки туризам, везан за очувано градитељско, верско и уметничко наслеђе града Барселоне. Летњи туризам је развијен у приобалним деловима покрајине — Коста Брава (Бланес, Тоса дел Мар, Љорет де Мар) и Коста Дорада (Сиџес, Тарагона, Камбрилс).
.jpg)
