PROFILBARU.COM

Џорџ Портер
Џорџ Портер
Лични подаци
Датум рођења	6. децембар 1920.
Место рођења	Стејнфорт, Енглеска, Уједињено Краљевство
Датум смрти	31. август 2002. (81 год.)
Место смрти	Кентербери, Уједињено Краљевство
Научни рад
Поље	хемија
Институција	Универзитет у Лидсу, Универзитет у Кембриџу
Познат по	флеш фотолиза
Награде	Нобелова награда за хемију 1967.

Џорџ Портер, барон Портер од Луденхема (6. децембар 1920 — 31. август 2002) је био британски хемичар.^[1] Добио је Нобелову награду за хемију 1967. године.

Образовање и младост

Портер је рођен у Стејнфорту, близу Торна, у тадашњем Западном Рајдингу Јоркшира. Школовао се у гимназији Торн, затим је добио стипендију на Универзитету у Лидсу и стекао диплому основних академских студија из хемије. Током студија, Портеру је предавала Мередит Гвин Еванс, за коју је касније рекао да је најсјајнији хемичар којег је икада упознао. Стекао је докторат на Универзитету у Кембриџу 1949. године за истраживање слободних радикала произведених фотохемијским путем. ^[2] Касније је постао сарадник на колеџу Емануел у Кембриџу.^[3]

Каријера и истраживање

Портер је служио у Краљевској морнаричкој добровољачкој резерви током Другог светског рата. Портер је касније наставио са истраживањем на Универзитету у Кембриџу под надзором Роналда Џорџа Рајфорда Нориша где је започео рад који је на крају довео до тога да они постану добитници Нобелове награде.

Његово оригинално истраживање у развоју технике флеш фотолизе за добијање информација о краткотрајним молекуларним врстама пружило је прве доказе о слободним радикалима. Његово касније истраживање користило је технику за проучавање детаљних аспеката светле фазе фотосинтезе, са посебним освртом на могуће примене у економији водоника, чији је он био снажан заговорник.

Био је помоћник директора Британске асоцијације за истраживање вискозе (рајона) од 1953. до 1954. године, где је проучавао фототендерисање обојених целулозних влакана на сунчевој светлости.^[4]

Портер је радио као професор на одсеку за хемију на Универзитету у Шефилду 1954–1965. Ту је започео свој рад на флеш фотолизи са опремом дизајнираном и направљеном у одељенској радионици. Током овог мандата такође је учествовао у телевизијском програму који описује његов рад. Портер је постао Фулеријски професор хемије и директор Краљевске институције 1966. Током свог управљања Краљевском институцијом, Портер је имао кључну улогу у оснивању Applied Photophysics (Примењене фотофизике), компаније створене да испоручује инструменте на основу рада његове групе. Добио је Нобелову награду за хемију 1967. заједно са Манфредом Ајгеном и Роналдом Џорџом Рајфордом Норишом.^[5] Исте године постао је гостујући професор на Универзитетском колеџу у Лондону.^[5]

Портер је дао велики допринос јавном разумевању науке . Постао је председник Британског научног удружења 1985. године и био је оснивачки председник Комитета за јавно разумевање науке. Одржао је предавање Romanes Lecture, под називом "Наука и људска сврха", на Универзитету у Оксфорду 1978. године; а 1988. одржао је предавање Richard Dimbleby Lecture „Само знање је моћ“. Од 1990. до 1993. држао је на Грешам колеџу у Лондону предавања из астрономије.

Награде и почасти

Портер је 1960. изабран за члана Краљевског друштва (ФРС),^[6] за члана Америчке академије уметности и наука 1979,^[7] за члана Америчког филозофског друштва 1986, ^[8] и служио је као Председник Краљевског друштва од 1985. до 1990. године. Одликован је и Дејвијевом медаљом 1971, Рамфордовом медаљом 1978, Елисон-Клиф медаљом 1991. и Коплијевом медаљом 1992.

Портер је такође добио звање почасног доктора на Универзитету Хериот-Ват 1971.^[9]

Проглашен је витезом 1972. године, именован за Орден за заслуге 1989.^[10] и постао је доживотни племић као барон Портер од Луденхама, у округу Кент, 1990. године. Године 1995. добио је звање почасног степена (доктор права) Универзитета у Бату.^[11]

Године 1976. одржао је Божићно предавање Краљевске институције о Природној историји сунчевог зрака.^[12]

Портер је био канцелар Универзитета у Лестеру између 1984. и 1995. Године 2001. зграда хемије на универзитету је названа Џорџ Портер зграда у његову част.

Породица

Портер се 1949. оженио Стелом Џин Брук.

Публикације

Chemistry for the Modern World (1962)
Chemistry in Microtime (1996)

Види још

List of presidents of the Royal Society

Референце

^ Phillips, David (2002). „Obituary: George Porter (1920–2002)”. Nature. 419 (6907): 578. Bibcode:2002Natur.419..578P. PMID 12374966. doi:10.1038/419578a .
^ Porter, George (1949). The study of free radicals produced by photochemical means (Теза). University of Cambridge.
^ „The Nobel Prize in Chemistry 1967”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-18.
^ David Phillips The Biography of George Porter Архивирано 17 јануар 2013 на сајту Wayback Machine.
^ ^а ^б „George Porter – Biography”. Nobel Media. Приступљено 30. 4. 2011.
^ Fleming, G. R.; Phillips, D. (2004). „George Porter KT OM, Lord Porter of Luddenham. 6 December 1920 – 31 August 2002: Elected F.R.S. 1960”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 50: 257—283. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.2004.0017 .
^ „George Porter”. American Academy of Arts & Sciences (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10.
^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2022-05-10.
^ „Heriot-Watt University Edinburgh: Honorary Graduates”. www1.hw.ac.uk. Архивирано из оригинала 18. 04. 2016. г. Приступљено 2016-04-07.
^ „Science/Nature Obituary: Lord Porter”. BBC Online. BBC News. 2. 9. 2002. Приступљено 7. 3. 2016.
^ „Honorary Graduates 1989 to present”. bath.ac.uk. University of Bath. Архивирано из оригинала 19. 12. 2015. г. Приступљено 18. 2. 2012.
^ "George Porter – Famous Experiments", Ri Channel video, 6 December 1985 Архивирано 28 јануар 2012 на сајту Wayback Machine