Početkom šezdesetih godina dvadesetog vijeka postavio je hemiosmotsku hipotezu, koju je dokazao odgovarajućim eksperimentima.
Hemiosmotska sinteza predstavlja međusobnu povezanost 3 komponente:
transporta elektrona
jonske pumpe
sinteze ATP-a
Ključni je proces u ćelijskom disanju u kojem ATP nastaje u mitohondrijama i u hloroplastima tokom svijetle faze fotosinteze.
Njegovom hipotezom i danas se objašnjava nastajanje ATP-a.
Godine 1978. je za razradu teorije delovanja Q10 dobio takođe Nobelovu nagradu. Q10 je biološki koenzim koji ima veliku ulogu u prenosu elektrona u lancu za transport elektrona. CoQ10 ubrzava zarastanje ožiljaka usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Skraćuje postoperativni period, učestvuje u procesu oslobađanja energije. Osim toga Q10 doprinosi normalizaciji arterijalnog pritiska, usporava proces starenja, neutrališe histamin (astma, alergija, respiratorna oboljenja).
Ovaj važan koenzim (organski kofaktor) je poznat i pod nazivom ubikinon.