Emanuel Šarpentje
Emanuel Šarpentje |
---|
Šarpentje 2015. godine | Puno ime | Emanuel Mari Šarpentje |
---|
Druga imena | Emmanuelle Charpentier |
---|
Datum rođenja | (1968-12-11)11. decembar 1968. |
---|
Mesto rođenja | Žuviz-sur-Orž, Francuska |
---|
Prebivalište | Francuska |
---|
Državljanstvo | Francusko |
---|
Delovanje | |
---|
Radovi | CRISPR |
---|
Nagrade | Nobelova nagrada za hemiju (2020) |
---|
Veb-sajt | Official website |
---|
Emanuel Mari Šarpentje (fr. Emmanuelle Marie Charpentier; 11. decembar 1968) francuski je profesor i istraživač u poljima mikrobiologije, genetike i biohemije.[1] Od 2015. godine bila je direktorka na Institutu Maks Plank za infekcionu biologiju u Berlinu. Godine 2018, osnovala je nezavisni istraživački institut, Maks Plankov Unit za nauku o patogenima.[2] Godine 2020. Šarpentje i američka biohemičarka Dženifer Dudna sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeliju dobile su Nobelovu nagradu za hemiju „za razvoj metode za uređivanje genoma”. Ovo je bila prva naučna Nobelova nagrada koju su ikad osvojile dve žene.[3][4][5]
Reference
Spoljašnje veze
|
---|
1901—1925 | |
---|
1926—1950 | |
---|
1951—1975 | |
---|
1976—2000 | |
---|
2001— |
- 2001. Vilijam S. Nouls, Rjodži Nojori i K. Bari Šarples
- 2002. Kurt Vitrih, Džon B. Fen i Koiči Tanaka
- 2003. Piter Agri i Roderik Makinon
- 2004. Aron Čihanover, Avram Herško i Irvin Rouz
- 2005. Robert Grabs, Ričard Šrok i Iv Šoven
- 2006. Rodžer D. Kornberg
- 2007. Gerhard Ertl
- 2008. Osamu Šimomura, Martin Čalfi i Rodžer Čen
- 2009. Venkatraman Ramakrišnan, Tomas Stajc i Ada Jonat
- 2010. Ričard Hek, Ej-iči Negiši i Akira Suzuki
- 2011. Danijel Šehtman
- 2012. Robert Lefkovic i Brajan Kobilka
- 2013. Martin Karplus, Majkl Levit i Arje Varšel
- 2014. Erik Becig, Štefan Hel i Vilijam Merner
- 2015. Tomas Lindal, Pol Modrič i Aziz Sandžar
- 2016. Žan-Pjer Sovaž, Frejzer Stodart i Ben Feringa
- 2017. Žak Diboše, Joahim Frank i Ričard Henderson
- 2018. Frensis Arnold, Džordž Smit i Greg Vinter
- 2019. Džon B. Gudinaf, M. Stenli Vitingam i Akira Jošino
- 2020. Emanuel Šarpentje i Dženifer Dudna
- 2021. Benjamin List i Dejvid Makmilan
- 2022. Karolin Bertoci, Morten Meldal i Karl Bari Šarples
- 2023: Mungi Bavendi, Luis Brus i Aleksej Ekimov
- 2024: Dejvid Bejker, Demis Hasabis i Džon Džamper
|
---|
|
---|
Fundamentalna fizika |
- Nima Arkani-Hamed, Alan Gut, Aleksej Kitaev, Maksim Koncevič, Andrej Linde, Huan Maldasena, Nejtan Sajberg, Ašok Sen, Edvard Viten (2012)
- specijalna: Stiven Hoking, Peter Jeni, Fabiola Đanoti (ATLAS); Mišel dela Negra, Tedžinder Virdi, Gvido Toneli, Džozef Inkandela (CMS) i Lin Evans (LHC) (2013)
- Aleksandar Poljakov (2013)
- Majkl Grin i Džon Henri Švarc (2014)
- Sol Perlmuter i članovi projekta Supernova kozmolodži: Brajan Šmit, Adam Ris; i članovi istraživačkog tima Haj-zi supernova (2015)
- specijalna: Ronald Drever, Kip Torn, Rajner Vajs i ostali koji su doprineli projektu LIGO (2016)
- Vang Jifang i Kam-biju Luk te tim Daja bej; Acuto Suzuki te tim KamLAND; Koičiro Nišikava te tim K2K/T2K; Artur B. Makdonald te tim Neutrinske opservatorije Sadberi; Takaki Kadžita i Joičiro Suzuki te tim Super-Kamiokande (2016)
- Džozef Polčinski, Endru Strominger, Kumrun Vafa (2017)
|
---|
Životne nauke |
- Kornelija Bargman, Dejvid Botstin, Luis S. Kantli, Hans Klevers, Titija de Lange, Napoleone Ferara, Erik Lander, Čarls Sojers, Robert Vajnberg, Šinja Jamanaka i Bert Vogelstin (2013)
- Džejms P. Alison, Malon Delong, Majkl N. Hol, Robert S. Langer, Ričard P. Lifton i Aleksandar Varšavski (2014)
- Alim-Luj Benabi, Čarls Dejvid Alis, Viktor Ambros, Gari Ravkan, Dženifer Dudna i Emanuel Šarpentje (2015)
- Edvard Bojden, Karl Dajserot, Džon Hardi, Helen Hobs i Svante Pebo (2016)
- Stiven Dž. Eledž, Hari F. Noler, Roland Nas, Jošinori Osumi, Huda Zogbi (2017)
|
---|
Matematika | |
---|
|
---|
Međunarodne | |
---|
Državne | |
---|
Akademske | |
---|
Ostale | |
---|
|
|