Калвинова породица преселила у Детроит; матурирао је у Централној гимназији 1928.[4] Мелвин Калвин је дипломирао на Мичигенском колеџу за рударство и технологију (данас познат као Технолошки Универзитет Мичиген) и докторирао 1931. године из хемије на Универзитету у Минесоти 1935. Затим је провео следеће четири године радећи постдокторски рад на Универзитету у Манчестеру. Оженио се са Мари Женевјев Џемтегард 1942. године,[2] и имали су троје деце, две ћерке и сина.
Калвин се придружио факултету на Универзитету у Калифорнији, Беркли, 1937. године и унапређен у професора хемије 1947. Користећи изотопугљеник-14 као средство за праћење, Калвин, Бенсон и Башам мапирали су комплетну руту којом угљеник пролази кроз биљку током фотосинтезе, почев од његове апсорпције као атмосферског угљен-диоксида до његове конверзије у угљене хидрате и друга органска једињења.[5][6] Чинећи то, Калвин, Бенсон и Башам показали су да сунчева светлост делује на хлорофил у биљци да подстакне производњу органских једињења, а не на угљен-диоксид као што се раније веровало. Калвин је био једини добитник Нобелове награде за хемију за 1961. годину за оно што је понекад познато као циклус Калвин-Бенсон-Башам. Калвин је написао аутобиографију под називом „Трагом светлости: научна одисеја“ три деценије касније. [7] Године 1963. добио је додатно звање професора молекуларне биологије. Био је оснивач и директор Лабораторије за хемијску биодинамику и истовремено сарадник директора Беркли Лабораторије за зрачење, где је спроводио већи део својих истраживања до пензионисања 1980. У последњим годинама активних истраживања проучавао је употребу погона за производњу уља као обновљивих извора енергије. Такође је провео много година тестирајући хемијску еволуцију живота и написао књигу на ту тему која је објављена 1969.[8]
Контраверза
У својој телевизијској историји ботанике за ББЦ из 2011. године, Тимоти Волкер, директор Универзитетске Ботаничке баште у Оксфорду критиковао је Калвиново поступање према Бенсону, тврдећи да је Калвин преузео заслугу за Бенсонов рад након што га је отпустио, а пропустио је споменути Бенсонову улогу приликом писања аутобиографије деценијама касније.[9] И сам Бенсон је споменуо да га је Калвин отпустио и жалио се што није споменут у његовој аутобиографији.[10]
Почасти и награде
Калвин је изабран за страног члана Краљевске холандске академије уметности и науке 1958.[11] Године 1959. изабран је за члана Немачке академије наука Леополдина.[12]
1971. године Калвин је добио титулу почасног доктора права на Витијер Колеџу.[13]
Калвин је представљен у збирци Амерички научници из 2011. године америчких поштанских марака, заједно са Асом Греј, Маријом Геперт-Мајер и Севером Очоа. Ово је био трећи том у серији, прва два су објављена 2005. и 2008. године.
^Seaborg, G. T.; Benson, A. A. (2008). „Melvin Calvin. 8 April 1911 -- 8 January 1997”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 54: 59—70. doi:10.1098/rsbm.2007.0050.
^ аб„Archived copy”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 19. 9. 2015. г. Приступљено 23. 2. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^BARKER, S A; BASSHAM, J A; CALVIN, M; QUARCK, U C (1956). „Intermediates in the photosynthetic cycle”. Biochim. Biophys. Acta. 21 (2) (објављено август 1956). стр. 376—7. PMID13363921. doi:10.1016/0006-3002(56)90022-1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Calvin, Melvin (1992). Following the Trail of Light: A Scientific Odyssey (Profiles, Pathways & Dreams) . Wiley VCH. ISBN0-8412-1828-5.
^Calvin, Melvin. Chemical evolution: molecular evolution towards the origin of living systems on the earth and elsewhere. Oxford: Clarendon Press, (1969) ISBN0-19-855342-0.
^Interview conducted by Bob B. Buchanan, Scripps Institution of Oceanography, University of California, San Diego (26—27. 6. 2012). „Interview Transcript – A Conversation with Andrew Benson – "Reflections on the Discovery of the Calvin-Benson Cycle"”(PDF). University of California, Berkeley. Архивирано из оригинала(PDF) 08. 05. 2013. г. Приступљено 17. 6. 2014. „Page 25 – (24:51) BUCHANAN: So, would you use the word "fired?" (24:54) BENSON: Yeah. ... Page 30 – (30:04) BENSON: ... He published a book, an autobiography, Following the Trail of Light, which is a fantastic – a beautiful title for what it was about. It makes the whole volume about him getting a Nobel Prize, no mention of Benson at all in that book. And he didn't have to do that. He could have done it right. And finally, one of his last publications he mentioned – Dr. Benson and some graduate students were involved – but just briefly mentioned.”CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Melvin Calvin (1911 - 1997)”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Приступљено 5. 10. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„List of Members”. www.leopoldina.org. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 19. 10. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)