Рођен је 6. марта1881. године у Пријепољу, као Сретен Тмушић, у младости је променио презиме узевши име свог деде по оцу Вукосава за основу презимена. Његови преци су се доселили из племена Кучи у Црној Гори, првом половином 19. века у село Сопотница, код Пријепоља. После завршетка основне школе, као добар ђак је био упућен на даље школовање. Нижу гимназију је учио у Пљевљима, Ваљеву и Београду, а Учитељску школу је завршио у Алексинцу.
Од 1901. године је службовао као учитељ у селима Тимочке крајине, а 1905. је постављен за управитеља основне школе у Пријепољу. Године 1909. постаје школски инспектор у Црној Гори, а потом 1911. прелази у Скопље, где је био управник српских основних школа.
Године 1925, због све већих неслагања са политиком режима, био је пензионисан у 44. години и тада се вратио у родно Пријепоље. Пошто се повукао из политичког живота, потпуно се посветио научном раду — социологији села. Своје ставове и запажања о негативном појавама у друштвеном животу на селу износио је у листовима „Санџак“, „Цариградски гласник“, „Вардар“, „Цетињски весник“ и „Политика“. Због популарности коју је стекао због ових текстова, у децембру 1939. је постао хонорарни предавач руралне социологије на Правном факултету у Београду.[2]
Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.