Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци).
Треће заседање АВНОЈ-а одржано је у Београду од 7. до 26. августа 1945. године.[1] На почетку заседања, дотадашњи састав АВНОЈ-а је проширен, увођењем неколицине бивших народних посланика и других јавних личности. Задатак овог заседања АВНОЈ-а био је да створи предуслове за одржавање предстојећих избора за Уставотворну скупштину, као и да донесе одговарајуће законе. АВНОЈ се 10. августa прогласио за Привремену народну скупштину Демократске Федеративне Југославије, која је наставила рад до 26. августа.
Међународно признање Југославије
Крајем 1944. године успешно је окончана борба за међународно признање нове Југославије. На Кримској конференцији представника водећих сила одржаној фебруара1945, поред осталог, дата је препорука о формирању Националног комитета и чланова избегличке владе ради формирања заједничке владе у Југославији.
7. августа 1945. одржано је Треће заседање АВНОЈ-а у Београду. Он је проширен са посланицима последњег југословенског парламента из 1938. године, који се нису компромитовали сарадњом са окупатпром, а таквих је било 36.
Проширени АВНОЈ назван је Привремена народна скупштина, која је донела низ важних закона. Посебно се истичу изборни закони за Уставотворну скупштину и Закон о аграрној реформи и колонизацији.
Избори за Уставотворну скупштину
Избори за Уставотворну скупштину одржани су новембра1945. Са 96% гласова, снаге Народног фронта су победиле.
Након избора, нова Уставотворна скупштина се први пут састала новембра 1945. и једногласно усвојила Декларацију о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ). Тиме је она испунила свој први задатак, решавања питања облика владавине.
Други важан задатак је било доношење Устава. После два месеца претреса у Скупштини и општенародне дебате, 31. јануара1946. усвојен је Устав ФНРЈ. Њиме су озакоњене тековине НОР-а, Истога дана Уставотворна скупштина је претворена у народну скупштину.
Ово је прво и једино заседање АВНОЈ-а које је одржано ван будуће НР БиХ.
На почетку заседања, дотадашњи састав АВНОЈ-а је проширен, увођењем неколицине бивших народних посланика и других јавних личности. Један од њих је био и Милан Грол.