Током Првог балканског рата1912. године нашао се на лечењу у Швајцарској. Одмах после објаве рата дошао је у Србију. Сакупио је чету од 100 добровољаца и ушао у састав четничког одреда војводе Војина Поповића познатијег као војвода Вук. У Кумановској бици је теже рањен, и његово слабо здравље почело је нагло да се погоршава. Умро је 1913. године у ослобођеном Охриду, а место асистента хемије на Београдском Универзитету остало је упражњено.