Маринко Алексић Миша (1876, Куршумлија, Османско царство — 27. мај 1923, Велики Бечкерек, Краљевина СХС) је био српски и југословенски официр (пензионисан у чину потпуковника) и четник из времена четничке акције у Старој Србији почетком 20. века. Као наредник српске војске 1905. одлази у Пореч и на Бабуну, где заједно са Јованом Бабунским, Глигором Соколовићем и осталим војводама води борбе са бугарским комитама и арнаутским качацима. Као подофицир био је у саставу горског штаба код Панте Радосављевића Дунавског, Николе Јанковића Косовског и Павла Блажарића. Неко време био је и вршилац дужности шефа горског штаба. У ратовима 1912-1918. се истакао официрском храброшћу и способношћу што му је донело чин потпуковника.[1][2]
Види још
Референце
- ^ П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 32-33.
- ^ Српско Наслеђе Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2015), Приступљено 5. 4. 2013.
|
|---|
|
|
Неборачко чланство |
|---|
| Свештеници | |
|---|
| Просветни радници | |
|---|
| Дипломате | |
|---|
|
|
|
|
|
