Као младић улази у редове Народне радикалне странке. Учествује у Тимочкој буни 1882, након које бежи у Бугарску. Из Бугарске одлази у Русију где се уписује у подофицирску школу где постаје јункер. Враћа се у Србију где му се признаје подофицирски чин.
По задатку као обавештајац одлази у Бугарску где ради као обавештајац. Године 1885. у Српско-бугарском рату даје српској команди податке о распореду бугарских трупа. Проваљен је и осуђен на смрт али је током преговора о миру на инсистирање српске стране осуђен на 101. годину робије. Успева да побегне са робије и враћа се у Србију, где добија посао обавештајца у Аустроугарској. Бива оптужен да је бугарски шпијун и бива истеран из службе.
^П. Д. С. Јеринић, Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912, Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 29-30. Станислав Краков, Пламен четништва, Београд 1930, 216-222; В. Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Београд 2006, 61-64.