Родио се 24. децембра 1874. у Доњој Шаторњи. Војне науке похађао је у Београду где је завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. Официрско досавршавње обавио је у Француској. Био је један од официра који су се укључили у заверу против краља Александра Обреновића али је у ноћи преврата био распоређен са службом у Зајечару.[1] У војсци је провео 23 године обављајући 27 различитих служби. У пензију је отишао као пуковник.[2]
У Првом балканском рату 1912. Марјановић је био шеф команде четничких одреда придодат штабу Врховне команде редовне војске и командант четничког одреда на рејону карауле Лисица. У Другом балканском рату био је командант бригаде српске војске. Учествовао је у Првом светском рату. Пензионисан је у чину пуковника. Умро је 15. марта 1940. у Београду.[3]