Рођен је 26. септембра1871. године у Нишу, од оца Тодора, трговца и мајке Персиде рођене Крајналија.
У војску је ступио 1889, као питомац 22. класе ниже школе Војне Академије. Даље школовање је наставио као питомац 5. класе више школе Војне академије. По окончању школовања био је на стажирању у Француској од 1900 до 1901. године. Завршио је и генералштабну припрему.[1]
По завршетку школовања 1892. године, унапређен у чин артиљеријског потпоручника и првим распоредом одређен је 1894. за водника у артиљерији. Изабран за ордонанса команданта Активне војске, краља Милана, 15. октобра1897. године. Након одласка краља Милана са положаја, наставио службу као ордонанс официр краља Александра Обреновића од 29. јула до 7. децембра1900. године. Начелник Штаба Моравске дивизијске области био је од 1901 до 1903. године. Дана 10. априла 1903. године, именован је за вршиоца дужности команданта 2. батаљона 7. пешадијског пука да би већ 6. октобра исте године био премештен за ађутанта начелника Главног генералштаба. За начелника Штаба Тимочке дивизијске области постављен је 10. априла 1904. године, а након тога само пар месеци касније од 30. јуна, постављен је за команданта 2. батаљона 20. пешадијског пука. Поред редовне дужности био је од 29. октобра 1904. помоћни професор Тактике на Војној академији. Пуних осам година (1904—1912) био је члан Централног комитета за граничне акције. Даље службовање је наставио као Начелник Штаба Дунавске дивизијске области и команданта артиљеријског батаљона. На том положају провео шест година (1904—1910). У том периоду поред редовних дужности именован је 14. маја1906. године, за ордонанса принца Ђорђа а 29. јануара1907. и за редовног професора Тактике на Војној Академији да бих принца 1910. године, након ових дужности, постао командант пешадијског пука. Ађутант Главног инспектора војске (Александра) био је од 3. марта1911 — 1912. године.[1][2]
У Првом светском рату, послат у Црну Гору, и постављен 29. јула 1914. за помоћника начелника Штаба Црногорске Врховне команде. По оставци генерала Божидара Јанковића (20. априла1915), Врховна команда поставља пуковника Пешића за начелника штаба Црногорске врховне команде и делегата српске Врховне команде у Црној Гори. На том положају остаје до 20. јануара 1916. године, да би након тога био именован за помоћника начелника Штаба Српске Врховне команде. У том периоду (од јануара до фебруара) упућен за делегата у Шантиј на Конференцију делегата савезничких врховних команди да издејствује да се српска војска преоружа и опреми.[1][2]
Служба у новонасталој држави и политички ангажман
Након завршетка рата, у периоду од јануара до септембра, именован шефом војне мисије при југословенској делегацији на Париској мировној конференцији1919. године. Дана 20. септембра 1919. постављен за заступника начелника Штаба Врховне Команде, да би од 6. маја1920. године, именован за помоћника и заступника начелника Главног генералштаба. Дана 10. марта1921. постављен за команданта Савске дивизијске области, потом 20. јула, премештен за помоћника команданта IV армијске области а 8. децембра исте године, постао је начелник Главног генералштаба. У Пашићевим владама од 4. новембра1922. до 30. јула1924. године, постављен за Министра војске и морнарице. Након тога поново именован начелником Главног генералштаба и почасним ађутантом краља. На том положају остао је до 11. априла1929. године када је пензионисан.[1][2]