Кад је након 10. октобра дошло до слома немачког фронта у источној Србији и наглог наступања Црвене армије, пуковник Кесеровић је уочио прилику да се у складу са директивом Михаиловића повеже са Црвеном армијом, понуди савезништво и афирмише статус својих снага као савезничке формације. У том циљу он је припремио препад на слабије немачке снаге у Крушевцу 14. октобра. Тог јутра поставио им је ултиматум да се предају, а након истека ултиматума његове снаге почеле су да разоружавају преостале Немце и припаднике РЗК. Немачки штаб и главнина се пробио према Краљеву, а око 11 часова у град је са истока ушао предњи одред 52. дивизије Црвене армије. Са командантом ове колоне Кесеровић је успоставио везу, након чега су одржали заједнички митинг у центру Крушевца.
Око 13 часова пред Крушевац је избио са североистока предњи одред 19. дивизије Црвене армије. На њих су Кесеровићеве снаге отвориле ватру, погрешно их сматрајући за јединицу НОВЈ. Након краће борбе у којој је погинуло 18 црвеноармејаца, овај одред Црвене армије је одбацио четнике и такође ушао у Крушевац.
Штаб Друге пролетерске дивизије није имао информације о уласку црвеноармејаца у Крушевац, па је, према предвиђеном плану, покренуо свој напад у 16:00 на широком фронту са југа на град Крушевац и комуникацију Крушевац – Краљево. Услед упорне одбране снага ЈВуО на позицијама које су раније утврдиле, борба се продужила и током ноћи.
Током 15. октобра НОВЈ је ушла у Крушевац и успоставила своју власт. Штаб Друге пролетерске дивизије успоставио је координацију са штабом 52. дивизије Црвене армије, и њихове снаге наставиле су заједнички наступање према Трстенику и Врњачкој Бањи. Јединице Црвене армије заузеле су непријатељски став према снагама ЈВуО, инсистирајући на њиховом разоружању. Остатак Расинско-топличке групе корпуса ЈВуО под Кесеровићевом командом укључио се у групацију генерала Трифуновића и преко ње поново успоставио сарадњу са Немцима. Тако је пропао овај маневар наглог успостављања непријатељства са Немцима и савезништва са Црвеном армијом.
Збивања у области Крушевца током лета и почетком јесени 1944.
Након интензивних консултација, Велика Британија и Сједињене Државе одлучиле су на пролеће 1944. да повуку своје војне мисије из штабова ЈВуО. 25. августа међутим америчка војна обавештајна служба ОСС послала је групу обавештајаца под командом пуковника Макдауела са специјалним задатком на подручје које су контролисале снаге ЈВуО. Ова група није имала статус војне мисије, и остала је при снагама ЈВуО до 1. новембра 1944, кад је повучена. Један њен припадник, поручник Еслфорд Крамер, био је у штабу Расинско-топличке групе корпуса ЈВуО и тако постао активан учесник збивања у Крушевцу.
Услед приближавања Црвене армије, у Бугарској су ојачали политички притисци за извлачење из рата. Крајем августа снаге бугарског окупационог корпуса почеле су извлачење из гарнизона у Србији. 28. августа напустили су Куршумлију, у коју су ушли делови Друге пролетерске дивизије НОВЈ. На целом подручју, јединице НОВЈ су се нагло попуњавале новим добровољцима, а осниване су и нове бригаде.
Ова војна померања и политичка превирања покушала је да искористи Друга пролетерска дивизија и нападом на Крушевац 9-12. септембра овлада центром области. Снаге ЈВуО обједињене са Недићевим снагама и немачка појачања успела су да одбију овај напад. Након одбијања четничког напада у околини Александровца16. септембра, током 18. и 19. септембраТрећа српска и Четврта пролетерска бригада прешле су на леву обалу Западне Мораве ради разбијања снага ЈВуО у њиховој концентрацијској просторији. Наишавши на чврсту одбрану и контранападе јаких снага ЈВуО ојачаних мањим немачким околопним деловима, биле су принуђене да се 22. септембра врате на десну обалу Западне Мораве. Противнапад ЈВуО настављен је наредних дана јужно од Западне Мораве. Нападом 24. септембра снаге ЈВуО успеле су да потисну Шесту српску бригаду (неки извори говоре о разбијању ове бригаде), и краткотрајно овладају Александровцем.
Након тога, ситуација се стабилизовала на тај начин да је Друга пролетерска дивизија држала положаје према Крушевцу и западноморавским комуникацијама са југа, вршећи повремене нападе, док су снаге ЈВуО држале одбрамбени фронт спољне одбране Крушевца и комуникације, са повременим контранападима уз помоћ мањих немачких оклопних састава.
8. октобра бригаду је од Врњачке Бање и Трстеника напало око 3.000 четника са осам тенкова и потиснуло је на линију тр. 932 - тр. 901 - Риђевштица - Голубовац. Са те линије бригада је 8/9. октобра извела противнапад и у оштрој борби, која је трајала до зоре 9. октобра, одбацила четнике у долину Западне Мораве.
На тим положајима бригаду су, међутим, 10. октобра напала три четничка корпуса од Крушевца и Ратаја. Они су пред ноћ, послије увођења у напад новопристиглих снага, успјели да дио 4. бригаде потисну преко Расине. Дан касније, 11. октобра, бригада се нашла на положајима Наупаре - Гркљане - Баба -Превалац (тр. 758) - Васићко брдо (к. 421) - Турја (тр. 476) - Берта (к. 509). Ноћу 11/12. октобра. бригада је извела противнапад с 3. и 5. батаљоном правцем Мајдево - Гаревина, 2. и 4. батаљоном правцем Превалац - Ћелије - Суботица - Злегиње, 1. батаљоном пРавцем Жилинци - Љубинци. До 12. навече њени су батаљони одбацили непријатеља према Крушевцу, Стопањи и Александровцу. Послије тога бригада је посјела положаје на линији Љубинци - Трнавци - Горњи Степош - Доњи Степош. На тој просторији задржала се све до 14. октобра.
Између 12. и 14. октобра у Нишкој операцији снаге НОВЈ и бугарска армија избиле су у долину Јужне Мораве и прешле је, опколивши и разбивши главнину 7. СС дивизије у извлачењу на путу Ниш - Прокупље. 7. СС дивизија представљала је окосницу јужног фронта у Србији, и њеном штабу су биле потчињене све сопствене и остале јединице на овом подручју. У Крушевцу се налазио штаб дивизије са слабијим штапским и позадинским снагама. Разбијањем ове дивизије практично је престао организовани отпор Немаца у области Јужне Мораве.
Београд, ради прихвата опкољене групације „Штетнер“ у источној Србији
Краљево, ради обезбеђења јединог пута за извлачење Армијске групе „Е“ из Македоније и Грчке.
Ипак, Команда Југоистока и даље се заносила идејом о задржавању Крушевца у својим рукама, с обзиром на његов стратешки значај на улазу у долину Западне Мораве. За ово међутим нису располагали ни приближно адекватним снагама на лицу места.
Током овог брзог развоја догађаја, у Крушевцу је владао известан статус кво. Малобројне немачке позадинске снаге, али и важне штапске службе, налазиле су се у самом граду. Знатне снаге ЈВуО и бивше Недићеве снаге које су се ујединиле са ЈВуО налазиле су се делом у граду, делом на линији одбране према југу. Немци су одржавали проходном комуникацију Крушевац - Краљево оклопним патролама. Друга пролетерска дивизија НОВЈ налазила се на положајима за напад јужно од града и комуникације, са мањим саставима источно и североисточно од Крушевца.
Непријатељи у првом реду четници, са којима је командовао по злу познати Кесеровић, до 14. октобра су посјели положаје за одбрану Крушевца и правца Крушевац - Краљево, све до у висини Врњачке Бање, и на тим положајима биле су главне четничке снаге. При организацији одбране Крушевца непријатељ је нарочиту пажњу посвећивао одбрани правца Крушевац - Разбојна, Крушевац-Александровац и Крушевац -Трстеник. Правцима Крушевац - Сталаћ и Крушевац - Ђунис непријатељ није посвећивао већу пажњу и на истима је истурио само осматраче, ради обавештавања. Ово и ради тога што је Кесеровић, преко својих овлашћених официра, у Ћићевцу био ухватио везу са штабом 52. дивизије Црвене армије
У 6:30 14. октобра по властитој изјави командант снага ЈВуО у граду и околини, пуковник Кесеровић, доставио је немачкој посади у Крушевцу ултиматум да се предају[3]. Немци су овим били веома изненађени. Према наводима поручника Крамера, немачки командант Крушевца, односно крајскомандантуре 833, мајор Кни, био је изненађен и „питао зашто га четници нису бранили, а Кесеровић је одговорио да му је обећао само да ће се борити против партизана и комуниста али не и Руса јер су они савезници"[4]. Према Ратном дневнику Армијске групе Ф, Кесеровић је сарађивао, и у августу ступио под команду борбене групе Дизенер у операцијама против НОВЈ.
Четничка група »Кесеровић« ступила је добровољно под команду Борбене групе »Дизенер«
И према америчком поручнику Крамеру, пре 14. октобра четници су у присуству Немаца превожени камионима, чему је лично био сведок[6].
Преговори са Немцима
Поводом ултиматума Кесеровића и Крамера, у Крушевац је колима дошао оберфирер Кум, командант 7. СС дивизије, а авионом је долетео генералштабни пуковник Бернхард фон дер Шевалери (нем.Bernhard von der Chevallerie), начелник штаба корпуса „Милер"[7]. Кесеровић надоди да су на преговорима учествовали Кум и оберфирер мајор Кни, командант фелдкомандантуре 833 (Крушевац), док је Шевалери изјавио да је и он разговарао са Крамером. На тим преговорима, у којима је учествовао поручник Крамер, немачкој страни представљена је идеја да се Немци предају четницима, с тим да се са одредима четника заузме низ насеља где ће бити подигнута америчка застава и да се на тај начин спречи улазак јединица Црвене армије[8].
Према Кесеровићевом тврђењу, немачка страна је пристала на предају, а официри су тражили „да им се одобри да се могу вратити до својих потчињених старешина, да би се избегао евентуални сукоб приликом разоружавања услед необавештености"[9]. Према Кесеровићу, „већина немачких јединица полагала је оружје без отпора, а известан део је давао отпор"[9]. С друге стране, оберфирер Кум, који у својој књизи сећања врло детаљно пише о овим данима, уопште не помиње било какве губитке у Крушевцу[10]. У самом граду се налазио штаб фелдомандантуре и неке мање позадинске снаге, уз један број припадника РЗК. По наређењу Кума, у Крушевац је дошла немачка оклопна формација, која је евакуисала немачке снаге. Број војника које су заробили четници није са сигурношћу утврђен.
Четници су задржали пуковника Шевалерија као заробљеника. Он се „није плашио насиља од стране четника, јер су они свуда радили у контакту са Немцима“. Према њему, „настала издаја четника и њихов прелаз на страну Црвене армије за немачку команду је потпуно изненађење"[11]. Шевалерија су четници касније предали Црвеној армији.
Преговори са Црвеном армијом
Остварујући план о спречавању уласка Црвене армије стављањем исте пред свршен чин, Кесеровић и Крамер су, истовремено са преговорима са Немцима, упутили преко потпоручника Александра Златковића Крамерово писмо штабу 52. стрељачке дивизије Црвене армије. Златковић је успоставио контакт генералом Миљајевим, командантом 52. стрељачке дивизије, у 10 часова 14. октобра. Њему је, осим Крамеровог писма, саопштио Кесеровићев захтев да Црвена армија сачека са нападом како би он са својим снагама разоружао Немце у граду ослободио Крушевац без борбе. Према Кесеровићевом извештају, Миљајев је Златковића примио хладно, поставивши му захтев да истога дана разоружају и предају Немце који се налазе са њима, да потом положе и своје и немачко оружје трупама Црвене армије, и да се на крају сами предају[9]. Ово је била уобичајена рутина коју су снаге Црвене армије примењивале у сусрету са разним квислиншким формацијама[12]. Став Миљајева Кесеровић је доцније тумачио као покушај преваре, међутим ни у једној интерпретацији није спорна чињеница да до напада у том року није дошло[9].
Кесеровићева и Крамерова идеја о заустављању наступања Црвене армије услед присуства америчких и четничких представника које претендују да контролишу локалну ситуацију била је са војничког становишта нереална, будући са су се јединице Црвене армије већ налазиле у покрету, у наступању у склопу ширег оперативног плана. 223. дивизија је већ увелико била у току извершења борбеног задатка, који је за 14. октобар предвиђао заузимање Крушевца. „Да заустави развој офанзиве III украјинског фронта због преговора са потпоручником ЈВуО А. Златковићем, генерал-мајор Миљајев није могао, а вероватно није ни хтео."[8]
Међутим, команданти на терену насутупајућих колона Црвене армије нису били сасвим упознати са општим ставом своје команде према четницима. Један од Кесеровићевих команданата, мајор Весић, успоставио је контакт „са једним руским поручником“. Након тога је преко потпуковника Пилетића, као официра за везу, успостављен контакт са потпуковником који је командовао колоном Црвене армије у селу Јасици.
Након 9:00 снаге ЈВуО почеле су да разоружавају преостале Немце и припаднике РЗК. У томе су, према Кесеровићу, учествовали и недићевци. Ситуација је била хаотична, тако да су главне немачке снаге неометано напустиле град, док су заостали делови и заштитнице разоружане. Том приликом дошло је и до размене ватре са обе стране и са обостраним жртвама. Снаге ЈВуО заплениле су знатне количине оружја, ратног и осталог материјала. Према поменутом Кесеровићевом извештају, у 10:30 Крушевац је био слободан.
Око 11 часова у град је са истока, из правца села Јасика, ушао предњи одред 52. дивизије Црвене армије. Кесеровићеве снаге и равногорски оријентисани угледни грађани организовали су дочек и митинг у центру Крушевца, на којем су говорили совјетски потпуковник, Кесеровић и поручник Крамер.
Око 13 часова са севера и североистока, од правца села Дедина, пред Крушевац је избио други одред Црвене армије. Он је наишао на утврђене одбрамбене положаје ЈВуО, које су у том сектору држале 1. и 2. расинска бригада ЈВуО, под командом капетана Мирка Томашевића. Заменивши из за припаднике НОВЈ, снаге ЈВуО отвориле су ватру на ову колону. Нашавши се под ватром, црвеноармејци су се организовали за напад. У садејству са батаљоном Треће и батаљоном 17. српске бригаде, црвеноармејци су одбацили снаге ЈВуО и такође ушле у центар града. Током ових борби са снагама ЈВуО погинуло је 18 црвеноармејаца и 6 припадника НОВЈ.
Током послеподнева, вероватно након пријема инструкција из штаба, снаге Црвене армије у Крушевцу почеле су да инсистирају да четници предају оружје.
Улазак снага НОВЈ у Крушевац
Немајући обавештења о развоју ситуације у Крушевцу, главнина снага Друге пролетерске дивизије (4. пролетерска на левом и 6. српска на центру и главнина 3. српске на десном крилу), отпочела је према раније издатом наређењу напад у 16 часова напад широким фронтом на спољашњу одбрану Крушевца и на комуникацију према Трстенику. Наишавши на местимично јак отпор снага ЈВуО на утврђеним положајима, напад се одужио током целе вечери и ноћи. Најјачи отпор пружен је са Багдале, Равњака и Беговог Брда, испред 3. и 5. батаљона 4. пролетерске и 1, 2. и 3. батаљона 6. српске бригаде. Овај отпор коначно је савладан на тај начин што су 3. и 5. батаљон главнином снага извршили обухват преко Пањевца, и пробили се до комуникације Јасика-Крушевац. Пошто на овом правцу није било утврђене одбране ЈВуО због прихвата црвеноармејаца, ови батаљони су продрли у центар и, угрозивши упоришта ЈВуО, изазвали пад одбране. Пред јутро је на свим правцима сломљен отпор, и јединице Друге пролетерске дивизије ушле су у град и избиле на комуникације.
Кад је почео напад Друге пролетерске дивизије, Кесеровић је захтевао од совјетског пуковника чије име не спомиње да интервенише ради обустављања напада, на шта је овај пристао. Ову интервенцију официра Црвене армије спомиње и Блажо Јанковић, тадашњи командант Четврте пролетерске бригаде. Јанковић тврди да га совјетски капетан који је пренео захтев за обуставу напада, није обавестио о положају својих снага. Јанковић је захтев енергично одбио.
Овај руски официр, по чину изгледа капетан, дошао је на командно место код мене (рејон Пепељевца) и ја сам га вратио давши му изричити негативан одговор да пренесе претпостављенима да се не играју ватром, јер ми, у сопственој земљи, најбоље знамо шта да радимо. Официр ми није ништа казао о положају њихових јединица, тако да смо и даље живели у уверењу да су једнице Црвене армије далеко од Крушевца.
Из наређења штаба Друге пролетерске дивизије од 21:30 те вечери, види се да ни штаб дивизије те вечери није био обавештен да се снаге Црвене армије још од преподнева налазе у граду.
Током следећег дана конфузија се до неке мере наставила. Након пристизања штаба 52. дивизије Црвене армије и разговора са штабом Друге пролетерске дивизије НОВЈ, официри Црвене армије престали су да прихватају Кесеровићеве предлоге, али нису испољили отворено непријатељство, већ су захтевали „привремено разоружање“, што су официри ЈВуО сматрали за прозиран маневар.
Ујутру 16 око 7 часова одржана је конференција на коју су присуствовали сва три Руса, командант Топличког корпуса пуковник Јововић, командант Округа пуковник Вујичић, командант 1 Топличке бригаде, мајор Ђурковић, командант 2 Топличке бригаде, мајор Ивановић, командант 3 Топличке бригаде мајор Јулинац, командант 1 Косаничке бригаде, мајор Нићифоровић, командант 2 Добричке бригаде, капетан Костић и капетан Поповић и Узелац који су били на преговорима у Почековини. Том приликом записнички је констатовано шта Руси траже од нас. Њихови захтеви углавном су се састојали у томе, да се одмах изврши прикупљање свих наших јединица,, да се ово прикупљање изврши на просторији између Стапање и Почековине, где ће наше јединице привремено бити разоружане, да ће од тих разоружаних јединица бити формирана народна војска у којој ће све наше старешине задржати своје положаје, звања и одличја и доцније та народна војска употребљена у борби против Немаца. Наш одговор који је исто тако записнички констатован састојао се у томе, да смо ми само један део југословенске војске у Отаджбини и да према томе не можемо водити посебне разговоре, јер зато нисмо ни надлежни, већ предлажемо да Црвена армија, односно њени надлежни команданти, одмах одреде преговораче које ћемо ми спровести до Врховне команде где ће са Начелником Штаба Врховне команде генералом Дражом Михаиловићем, регулисати за целу Југославију однос између наших и Руских трупа.
Истовремено, у граду су биле присутне и снаге НОВЈ, које су заробљавале припаднике ЈВуО у свакој указаној прилици. На крају је Кесеровић са делом својих снага, претрпевши високе губитке у заробљенима и несталима, успео да се одвоји од снага Црвене армије и НОВЈ, и пробије се према југозападу, у област Ивањице, где се прикључио снагама генерала Трифуновића. Након тога, заједно са главнином ЈВуО, садејствовао је са Армијском групом „Е“ приликом њеног пробоја кроз Санџак и борби у источној Босни.
Током напада на Крушевац 14/15. октобра, Четврта пролетерска бригада имала је 10 погинулих бораца, мођу којима и Салих Шахбаз, командир чете у 3. батаљону. Током борби у Крушевцу и околини септембра и октобра 1944, према прикупљеним подацима, Друга пролетерска дивизија имала је укупно 153 погинула борца (111 из Четврте пролетерске, 32 из Треће српске и 10 из Шесте српске), као и 10 бораца 17. српске бригаде НОВЈ и 27 бораца Команде Крушевачког војног подручја.
Снаге Црвене армије и НОВЈ успоставиле су од 15. октобра и на овом подручју блиску тактичку сарадњу, па су 17. окробра ослободиле Трстеник, док је Друга пролетерска дивизија 18/19. октобра ослободила Врњачку Бању. Немачка Команда Југоистока разматрала је могућност поновног заузимања Крушевца, али ни у једном тренутку није успела да прикупи довољне снаге. Током наредних дана почела је 33-дневна битка за Краљевачки мостобран између здружених совјетско-југословенских снага и немачке Корпусне групе „Милер“.
Покушаји ЈВуО да се приближи савезницима
Кесеровићев покушај да успостави савезнички однос са Црвеном армијом представља посебну примену Михаиловићеве ратне доктрине како током рата треба сачувати снаге и успоставити доминацију на терену уз помоћ окупатора, а затим, кад дође до слома Немачке, војно се ангажовати на страни Савезника и тако обезбедити власт. Он је у складу са Михаиловићевом директивом да се Црвена армија прихвати као савезничка сила, а да се према НОВЈ задржи најоштрији непријатељски став.
Током септембра 1944. пуковник Пилетић покушао је да већ у Румунији успостави савезничке контакте са Црвеном армијом. Међутим, будући да је питање признавања владе Тито - Шубашић већ било усаглашено на највишем савезничком нивоу, овај покушај био је безнадежан, и остао је неуспешан.
Такође током септембра, привремено се одвојивши од Михаиловића, група официра ЈВуО формирала је "Независну групу националног отпора" (НГНО) у Херцеговини, и ушла у непријатељства са немачким снагама. Овај покушај потрајао је око 12 дана, након чега се угасио.
После ових неуспеха у покушајима радикалног заокрета у последњој фази рата на свом терену, снаге ЈВуО оријентисале су се на груписање уз ослонац на Немце ради опстанка, да би задржали отвореном могућност успостављања наслона на западне савезнике, било преко Словеније, било приликом евентуалног искрцавања на јадранској обали.
Контроверзе око ослобођења Крушевца
У званичној послератној југословенској историографији 14. октобар усвојен је као дан ослобођења Крушевца, и признавана је одлучујућа улога Црвене армије. У центру града подигнут је споменик осамнаесторици црвеноармејаца који су погинули у сукобу са четницима Мирка Томашевића, а на зграду Дома синдиката постављена је спомен-плоча поводом ослобођења Крушевца.
У емигрантским круговима и публицистици међутим прича о ослобођењу Крушевца заузимала је значајно место у образлагању тезе да су четници били антифашистичка и ослободилачка снага, те да им је учињена историјска неправда и фалсификована истина о њима. Оваква гледишта постала су присутна и у Србији, нарочито након чланка Милослава Самарџића у броју 57 часописа " Погледи " од 01.-15. марта 1990. године, у којем се заслуга за ослобођење Крушевца приписује четницима. Након овога тема је обрађивана у читавом низу књига и новинских фељтона. Под утицајем ових тумачења која су стекла широку популарност, током деведесетих уклоњен је споменик погинулим црвеноармејцима, а 2004. је скинута и спомен-плоча.
Историјски архив Крушевца организовао је изложбу докумената и слика, радио-Крушевац расправу, а СУБНОР је организовао трибине уз присуство учесника и сведока. Из докумената јасно произилази да је постојала широка сарадња између ЈВуО и Немаца у Крушевцу почев од јула 1944. 15. јула1944. у овом граду одржан је састанак између представника Четврте групе јуришних корпуса ЈВуО и Војноуправног команданта Југоистока[13]. Сам Кесеровић, као и бројни његови команданти, био више пута присутан у Крушевцу. Дневник Команде Југоистока помиње га у запису од 10. августа 1944. (Четничка група »Кесеровић« ступила је добровољно под команду Борбене групе »Дизенер«)[14]. бројни сведоци тврде да је, почев од 29. септембра, углвном живео у својој кући, те да се његов штаб налазио у центру града.
У кући Светислава Милосављевића Тиле пушкара, Кесеровић је сместио свој штаб Расинско-топличке Групе корпуса... Кесеровић је становао у својој кући у Пећкој улици, а у штаб долазио сваког јутра... У Душановој улици (данас улица Милоја Закића) смештен је штаб Расинског четничког корпуса мајора Зорана Антоновића; на крају Старе чаршије према Лазарици други штабови, кафане пуне четника, у шталама пуно коња и послуге. Недалеко од моста у Лазарици је штаб Весића, у Бивољу штаб Мирка Томашевића. На обали Расине у Бивољу копали су дубоке ровове и утврђења.
Међутим, из немачких докумената јасно произилази да је нетачно да су Немци својевољно напустили Крушевац[16]. До њихове журне евакуације из Крушевца дошло је услед распада фронта и незаустављивог наступања Црвене армије, али је у њој несумњиво имао удела и непријатељски став који су Кесеровићеве снаге испољиле према њима тог дана.
Командант 7. СС дивизије Ото Кум (нем.Otto Kumm) у својој монографији о дивизији опширно и детаљно је писао о борбама током Нишке операције, а посебно исцрпно о борбама 14. октобра на путу Ниш - Прокупље. Иако се из цитираних докумената види да су се 13. октобра у Крушевцу налазили неки позадински делови његовог штаба (служба за снабдевање), он догађаје 14. октобра у Крушевцу не помиње ни једном речју.[17]
^ абБлажо Јанковић: МЈЕСТО И УЛОГА 4. ПРОЛЕТЕРСКЕ ЦРНОГОРСКЕ И 6. СРПСКЕ БРИГАДЕ У ОСЛОБОЂЕЊУ КРУШЕВЦА - Четврта пролетерска бригада - у зборнику „Ослобођење Крушевца 1944. године“, ТП „Нови комерц“, Крушевац 1997
^Архива Црвене армије ЦАМО РФ, 68 ск, РО, д. 242, „Допрос военнопленного начальника штаба корпуса ’Мюллер’ полковника нештаба Бернгарда фон дер Шевалери“, стр. 268. Пренето према: Александар Тимофејев: РУСИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Институт за новију историју Србије, 2011
^Користила га је 57. армија у преговорима са туркестанским батаљоном у Румунији у августу 1944. или са четом хонведа у Мађарској у фебруару (Слуцкий Б., „Записки о войне“, О других и о себе, Москва, 2005, 1945, стр. 24, 90). Исти захтев се постављао и другим колаборационистичким јединица спремним да напусте Немце. Дробязко С. И., Под знаменами врага, Москва, 2005, стр. 216. Пренето према: Александар Тимофејев: РУСИ И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ, Институт за новију историју Србије, 2011
У этого термина существуют и другие значения, см. Грабовац. МонастырьГрабовацсерб. Грабовац, венг. Grábóc 46°17′17″ с. ш. 18°36′42″ в. д.HGЯO Страна Венгрия Медье Тольна Конфессия Православие Епархия Будимская Архитектурный стиль Барокко (с XVIII века) Основатель Мона...
Hamilton Bike ShareOverviewOwnerCity of HamiltonLocaleHamilton, OntarioTransit typeBicycle sharing systemNumber of stations143 (as of April 2023)Websitehamilton.socialbicycles.comOperationBegan operationMarch 1, 2015Operator(s)Hamilton Bike Share Inc.Number of vehicles825 Hamilton Bike Share (previously known as Social Bicycles Hamilton or SoBi Hamilton) is a bicycle sharing system located in Hamilton, Ontario, Canada. It consists of 825 bicycles at 129 hubs located in the Downtown, Westdale,...
Pour les articles homonymes, voir Guerre du Pacifique (homonymie). Ne doit pas être confondu avec Guerre hispano-américaine. Guerre hispano-sud-américaine La bataille de Callao sur une peinture péruvienne. Informations générales Date 1865-1866 Lieu Îles Chincha et côte pacifique de l'Amérique du Sud Issue Traités entre l'Espagne et le Pérou (1879), la Bolivie (1879), le Chili (1883) et l'Équateur (1885)Reconnaissance de l'indépendance du Pérou Belligérants Chili Pérou (à part...
Poem by J.R.R. Tolkien The Sea-Bell or Frodos Dreme is a poem with elaborate rhyme scheme and metre by J.R.R. Tolkien in his 1962 collection of verse The Adventures of Tom Bombadil. It was a revision of a 1934 poem called Looney. The first-person narrative speaks of finding a white shell like a sea-bell, and of being carried away to a strange and beautiful land. The poet W. H. Auden thought it Tolkien's finest poem. It has been related to the Irish immram tradition of tales and medieval dream...
Esta página cita fontes, mas que não cobrem todo o conteúdo. Ajude a inserir referências. Conteúdo não verificável pode ser removido.—Encontre fontes: ABW • CAPES • Google (N • L • A) (Novembro de 2020) Stahlgewitter Informação geral Origem Lubeque País Alemanha Gênero(s) Rock Against Communism Período em atividade Desde 1995 Integrantes Andreas Koroschetz, Daniel Giese, Frank Krämer Stahlgewitter (em português: T...
El recipiente de reactor usado en la primera central nuclear comercial, la central nuclear de Shippingport. Foto tomada en 1956. En una central nuclear, el recipiente del reactor es un recipiente de presión que contiene al refrigerante y al núcleo del reactor. No todos los reactores de potencia tienen un recipiente del reactor. Los reactores de potencia generalmente están clasificados de acuerdo al tipo de refrigerante que usan y no por la configuración del recipiente de reactor que usan ...
Щепетков Ростислав Сергійович Народився 22 червня 1919(1919-06-22)Київ Помер 2 листопада 1988(1988-11-02) (69 років) Навчання Львівська національна академія мистецтв Щепетков Ростислав Сергійович (22 червня 1919, Київ — 2 листопада 1988) — український скульптор. Народився 22 червня 1919 рок
هذه المقالة يتيمة إذ تصل إليها مقالات أخرى قليلة جدًا. فضلًا، ساعد بإضافة وصلة إليها في مقالات متعلقة بها. (أبريل 2019) بريندون أوكونور معلومات شخصية الميلاد 11 سبتمبر 1989 (34 سنة) غيسبورن [لغات أخرى] مواطنة نيوزيلندا الحياة العملية المهنة لاعب اتحاد الرغبي ...
Railway station in Greater Manchester, England SwintonGeneral informationLocationSwinton, SalfordEnglandGrid referenceSD777020Managed byNorthern TrainsTransit authorityGreater ManchesterPlatforms2Other informationStation codeSNNClassificationDfT category EHistoryOpened13 June 1887Passengers2017/18 0.138 million2018/19 0.125 million2019/20 0.142 million2020/21 37,3502021/22 0.115 million NotesPassenger statistics from the Office of Rail and Road Swinton railway station serves the towns of Swin...
2005 studio album by IntocableXStudio album by IntocableReleasedFebruary 15, 2005 (2005-02-15)Genre Northeastern Norteño Latin rock LengthDisc one: 53:01Disc two: 45:35LabelEMI LatinProducer Intocable Pepe Aguilar Carlos Cabral Jr. Jason Cano Alex Espinoza Chuy Flores Kinky Jorge Lares Amaro René Martínez Ricardo Muñoz Sacha Triujeque Alan Baxter Nir Seroussi Tom Baumgartner Intocable chronology Intimamente(2004) X(2005) Crossroads: Cruce de Caminos(2006) Singles fr...
Edificio de JASRAC (izquierda) y el museo del compositor Masao Koga (derecha) La Sociedad Japonesa de Derechos de Autores, Compositores y Editores (社団法人日本音楽著作権協会, Shadanhōjin Nihon Ongaku Chosakuken Kyōkai?) es una entidad dedicada a la gestión de derechos de autor de sus socios. También es conocida por su nombre en inglés Japanese Society for Rights of Authors, Composers and Publishers y por su acrónimo JASRAC (ジャスラック, Jasurakku?). Fue fundada en 1...
فيليس ديلر (بالإنجليزية: Phyllis Ada Diller) معلومات شخصية اسم الولادة (بالإنجليزية: Phyllis Ada Driver) الميلاد 17 يوليو 1917[1][2] ليما، أوهايو الوفاة 20 أغسطس 2012 (95 سنة)برنتوود [لغات أخرى] مواطنة الولايات المتحدة لون الشعر شعر أشقر عدد الأولاد 6
RathausLokasiInnere Stadt, WinaAustriaKoordinat48°12′37″N 16°21′19″E / 48.2104°N 16.3554°E / 48.2104; 16.3554Koordinat: 48°12′37″N 16°21′19″E / 48.2104°N 16.3554°E / 48.2104; 16.3554JalurSejarahDibuka1980Operasi layanan Stasiun sebelumnya U-Bahn Wina Stasiun berikutnya Volkstheatermenuju Karlsplatz Jalur U2Schottentormenuju Seestadt Sunting kotak info • L • BBantuan penggunaan templat ini Ratha...
Latvian political party This article is about the Latvian fascist political movement. For the folkloric symbol, see swastika. This article needs additional citations for verification. Please help improve this article by adding citations to reliable sources. Unsourced material may be challenged and removed.Find sources: Pērkonkrusts – news · newspapers · books · scholar · JSTOR (June 2016) (Learn how and when to remove this template message) Thunder Cr...
Harold Ford Harold Eugene Ford, Jr. (* 11. Mai 1970 in Memphis, Tennessee) ist ein US-amerikanischer Politiker. Er saß von 1997 bis 2007 für die Demokratische Partei im Repräsentantenhaus der Vereinigten Staaten. Hintergrund Harold Ford ist der Sohn von Harold Ford Sr., der nicht nur zu den einflussreichsten Politikern in Tennessee zählt, sondern auch den Sitz im Repräsentantenhaus quasi an seinen Sohn „vererbte“. Ford Jr. gehört innerhalb der Demokratischen Partei dem eher konserva...
Jean-Yves Le DrianMenteri Urusan Eropa dan Luar NegeriPetahanaMulai menjabat 17 Mei 2017Perdana MenteriÉdouard PhilippePendahuluJean-Marc AyraultPresiden Komite Menteri Dewan EropaMasa jabatan17 Mei 2019 – 27 November 2019PendahuluTimo SoiniPenggantiDavid ZalkalianiPresidenDewan Regional BrittanyMasa jabatan18 Desember 2015 – 2 Juni 2017PendahuluPierrick MassiotPenggantiLoïg Chesnais-GirardMasa jabatan2 April 2004 – 29 Juni 2012PendahuluJosselin de Rohan...
Cornishman, condemned to be starved to death for the alleged murder of two girls. John Trehenban (pronounced TREM-on) (1650–1671), of St Columb Major in Cornwall, United Kingdom, was a murderer sentenced to imprisonment in a cage on Castle An Dinas downs and starved to death. The murder of the two young girls is recorded in the Parish Register.[1] 23 June 1671 Anne daughter of John Pollard of this Parish and Loveday Rosevear (aged 17), daughter of Thomas Rosevear of St Enoder were b...
Carmichael v National Power plcThe plaintiffs worked at Blyth Power Station.CourtHouse of LordsDecided18 November 1999Citation(s)[1999] UKHL 47, [1999] 1 WLR 2042; [1999] ICR 1226Case opinionsLord Irvine LC, Lord HoffmannKeywordsEmployment contract, mutuality of obligation, casual worker, holiday Carmichael v National Power plc [1999] UKHL 47 is a British labour law case on the contract of employment for the purpose of the Employment Rights Act 1996. Facts Tour guides had complained that they...
.svg){kind=small}
