19. април
19. април (19.04) је 109. дан у години по грегоријанском календару (110. у преступној години ). До краја године има још 256 дана.
531 — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату.797 — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине .1587 — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту.1713 — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију , да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију .1775 — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије .1783 — Конгрес САД је објавио завршетак рата.1809 — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то вече повукли са бојишта.1839 — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије .1867 — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве.1911 — У Португалији одвојена црква од државе.1920 — Почела је мировна конференција у Сан Рему , о подели Османлијског царства .1921 — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску , која је остала део Велике Британије.1932 — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима.1943 — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје .1945 — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг .1951 — У Лондону одржано прво такмичење за мис света . Победила мис Шведске .1960 — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара.1975 — Индија лансирала први сателит.1984 — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит.1993 — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице .1993 — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца , укључујући вођу Дејвида Кореша , убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде , упали у седиште секте у тексашком граду Вејко .1994 — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије .1995 — Од експлозије камиона-бомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001 . извршена смртна казна.2003 — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.
1851 — Ђорђе Крстић , српски сликар. (прем. 1907 )1893 — Лојзе Долинар , југословенски и словеначки вајар. (прем. 1970 )1937 — Бранимир Шћепановић , српски књижевник и сценариста. (прем. 2020 )1946 — Тим Кари , енглески глумац и певач.1956 — Сју Баркер , енглеска тенисерка и ТВ водитељка.1960 — Николета Браски , италијанска глумица и продуценткиња.1968 — Ешли Џад , америчка глумица.1972 — Ривалдо , бразилски фудбалер.1975 — Џентлман , немачки реге музичар.1976 — Александар Глинтић , српски кошаркаш.1978 — Џејмс Франко , амерички глумац, редитељ, сценариста, музичар, сликар и писац.1978 — Габријел Хајнце , аргентински фудбалер и фудбалски тренер.1979 — Антоанета Стефанова , бугарска шахисткиња.1979 — Кејт Хадсон , америчка глумица, модна дизајнерка и списатељица.1980 — Милош Влалукин , српски глумац.1981 — Хејден Кристенсен , канадски глумац и продуцент.1981 — Каталина Сандино Морено , колумбијска глумица.1984 — Станислава Копривица , српска редитељка, драматуршкиња и сценаристкиња.1987 — Марија Шарапова , руска тенисерка.1989 — Марко Арнаутовић , аустријски фудбалер.1990 — Дамијен Ле Талек , француски фудбалер.1990 — Марко Томићевић , српски кајакаш.1992 — Ник Поуп , енглески фудбалски голман.1992 — Марко Тодоровић , црногорски кошаркаш.1995 — Чејс Винович , амерички играч америчкога фудбала.
1560 — Филип Меланхтон , Немачки теолог и верски реформатор. Сматра се једним од оснивача лутеранства (рођ. 1483 )1588 — Паоло Веронезе , један од најзначајнијих сликара Венецијанске школе у XVI веку. (рођ. 1528 )1689 — Кристина Аугуста , шведска краљица. (рођ. 1626 )1768 — Каналето или правим именом Ђовани Антонио Канал је био италијански барокни сликар. (рођ. 1697 )1824 — Џорџ Гордон Бајрон , енглески песник. (рођ. 1788 )1881 — Бенџамин Дизраели , енглески политичар и државник. (рођ. 1804 )1882 — Чарлс Дарвин , енглески природњак. (рођ. 1809 )1906 — Пјер Кири , француски физичар и хемичар. (рођ. 1859 )1911 — Иван Грохар словеначки сликар. (рођ. 1867 )1916 — Колмар фон дер Голц , немачки фелдмаршал и турски паша. (рођ. 1843 )1939 — Сима Марковић професор математике, члан Централног комитета КПЈ и Извршног комитета Коминтерне. (рођ. 1888 )1967 — Конрад Аденауер , немачки државник. (рођ. 1876 )1992 — Воја Царић , српски песник, прозни писац, уредник и антологичар.(рођ. 1922 )[ 1] 2002 — Тор Хејердал , норвешки антрополог, научник и истраживач. (рођ. 1914 )2004 — Норис Маквертер , Британац који је са својим братом близанцем Росом 1955. покренуо „Гинисову књигу рекорда“. (рођ. 1925 )2011 — Грете Вајц , норвешка атлетичарка. (рођ. 1953 )
