Jacinto Benavente y Martínez (Hasinto Benavente, 12. avgust, 1866. - 14. jul, 1954.) bio je jedan od vodećih španskih dramskih pisaca 20. veka. Godine 1922. dobio je Nobelovu nagradu.
Benavente je dramu vratio u realnost korišćenjem društvene kritike, davao je prednost prozi nad rimom, komediji nad melodramom, dijalozima nad impulsivnim reakcijama. Pokazivao je interesovanja za estetiku, kasnije i za etiku.
Kao liberalnimonarhista i kritičar socijalizma, nevoljno je podržavao Francov režim, koji je smatrao boljim od pokušaja republike 1931-36. Umro je u 87. godini u Toledu. Nikada se nije ženio i bio je gej.[1][2]
Glavna dela
Jacinto Benavente je napisao 172 dela. Među najznačajnijim su:
Los intereses creados (1907),
Rosas de otoño (1905),
Señora ama (1908), penetrante estudio psicológico de una mujer asediada por los celos.
La malquerida (1913), drama.
La ciudad alegre y confiada (1916),
Campo de armiño (1916)
Lecciones de buen amor (1924)
La mariposa que voló sobre el mar (1926)
Pepa Doncel (1928)
Vidas cruzadas (1929)
Aves y pájaros (1940)
La honradez de la cerradura (1942)
La infanzona (1945)
Titania (1946)
La infanzona (1947)
Abdicación (1948)
Ha llegado Don Juan (1952)
El alfiler en la boca (1954)
Izvori
↑Villena, Luis Antonio de (ed.) (2002). „Amores iguales. Antología de la poesía gay y lésbica” (španski). Madrid: La Esfera. ISBN84-9734-061-2. Citirano prema tekstu na engleskoj Wikipediji
1 Pasternak je odbio nagradu zbog pritiska tadašnjeg komunističkog režima. •2 Sartre je odbio nagradu iz moralnih razloga i zato jer se nije želio vezati uz institucije. •3 Nagrada je retroaktivno uručena 2019. godine.
