Демографска историја Панчева
У време турске (османске) управе (16-18. век) у Панчеву је живело претежно хришћанско становништво.[1]
Према подацима из 1727. године, у Панчеву је забележено 66 српских породица.[2]
Према подацима из 1753. године, Панчево је означено као српско насеље.[2]
Према подацима из 1767. године, Панчево је било подељено на српски и немачки део: Српско Панчево имало је 424 породице, а Немачко Панчево 132 породице.[2]
Према подацима из 1782. године, у Панчеву је било 2.966 православних становника.[2]
Према подацима из 1787. године, у Панчеву је било 3.506 православних и 2.005 католичких становника.[2]
Према подацима из 1890. године, становништво Панчева говорило је следеће језике: [тражи се извор]
Према подацима из 1910. године, Панчево је имало 20.808 становника, који су говорили следеће језике:[3]
Према подацима из 1921. године, у Панчеву су се говорили следећи језици:
Према подацима из 1931. године, Панчево је имало 22.089 становника, који су говорили следеће језике:[тражи се извор]
Етнички састав Панчева према подацима из 1948. године — од укупно 30.516 становника, било је припадника следећих етничких група:[тражи се извор]
Етнички састав Панчева према подацима из 1961. године — од укупно 40.570 становника, било је припадника следећих етничких група:[тражи се извор]
Етнички састав Панчева према подацима из 1971. године — од укупно 54.444 становника, било је припадника следећих етничких група:[тражи се извор]
Етнички састав Панчева према подацима из 1981. године — од укупно 71.009 становника, било је припадника следећих етничких група:[4]
Етнички састав Панчева према подацима из 1991. године — од укупно 72.793 становника, било је припадника следећих етничких група:[тражи се извор]
Етнички састав Панчева према подацима из 2002. године — од укупно 77.087 становника, било је припадника следећих етничких група:[5]