У време турске владавине, Сомбор је био насељен Србима.[1] Био знатно насеље већ на крају 17. века. Године 1699. Сомбор је имао 270 породичних старешина са 55 одраслих синова и 31 занатску радионицу.
У Потиској граници био је од 1702. до 1745, дајући прописани број од 200 граничара. Ова граница је била зависна од суседних жупанија, које су морале да ју издржавају, укључујући чак и племство. Становништво Потиске границе било је истовремено подређено и војним и жупанијским властима, што је изазивало разне сукобе. Тако је 1715. Сомбор имао 40 домова који су припадали жупанијским, а 289 који су припадали војним властима. Захваљујући подршци угарског племства, одлучено је 1741. да се Потиска граница развојачи, а Сомбор је коначно развојачен 1745, да би четири године касније (23.4.1749) постао слободни краљевски град. До развојачења број граничара попео са на 569, а забележено је и 77 Шијака.
Подаци из 1769. године
По подацима из 1769. године, Сомбор је имао 830 српских домова.[2]
Подаци из 1786. године
По подацима из 1786. године, Сомбор је имао 11.420 становника у 1.206 домова, огромном већином Срба.[2]
Подаци из 1792. године
По подацима из 1792. године, Сомбор је имао 1.205 домова са 7.625 Срба.[2]
Подаци из 1843. године
По подацима из 1843. године, Сомбор је имао 21.086 становника, од којих 11.897 православних, 9.082 католика, 56 Јевреја, 29 реформата и 22 евангелика. По језику је највише било Срба, па Немаца, а затим Мађара.[3]
Подаци из 1910. године
По подацима из 1910. године, Сомбор је имао 30.593 становника, од којих је:[4]
11.881 говорило српски језик
10.078 говорило мађарски језик
6.289 говорило буњевачки језик
2.181 говорило немачки језик
Подаци из 1931. године
По подацима из 1931. године, Сомбор је имао 32.334 становника, од којих је:
22.552 говорило српски, хрватски и словеначки језик
5.852 говорило мађарски језик
3.400 говорило немачки језик
371 говорило остале словенске језике
Подаци из 1961. године
По подацима из 1961. године, Сомбор је имао 37.760 становника, од којих:
Срба = 19.629
Хрвата = 9.052
Мађара = 7.474
Црногораца = 252
Словенаца = 182
Македонаца = 160
Југословена = 153
Подаци из 1971. године
По подацима из 1971. године, Сомбор је имао 44.100 становника, од којих:
Срба = 23.339
Хрвата = 9.481
Мађара = 7.115
Југословена = 2.102
Црногораца = 488
Словенаца = 157
Македонаца = 148
Подаци из 1981. године
По подацима из 1981. године, Сомбор је имао 48.454 становника, од којих:
Срба = 24.195
Југословена = 8.519
Хрвата = 7.505
Мађара = 5.857
Црногораца = 792
Македонаца = 170
Словенаца = 115
Подаци из 1991. године
По подацима из 1991. године, Сомбор је имао 48.993 становника, од којих:
Срба = 25.903
Југословена = 8.925
Мађара = 4.736
Хрвата = 4.073
Буњеваца = 2.274
Црногораца = 899
Шокаца = 252
Немаца = 201
Македонаца = 164
Муслимана = 109
Подаци из 2002. године
По подацима из 2002. године, Сомбор је имао 51.471 становника, од којих:[5]
Срба = 32.988
Мађара = 3.743
Југословена = 3.325
Хрвата = 3.197
Буњеваца = 2.222
Црногораца = 805
Немаца = 199
Рома = 135
Македонаца = 107
Референце
^Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, стр. 258
^ абвДр Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад, 1990, стр. 323
^Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990, стр. 110
