(1.) заједно са Петроварадином (2.) заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом
Етничка мапа Новог Сада
Демографска историја Новог Сада
Преглед демографске историје
Од оснивања Новог Сада 1694. године, најбројнија етничка група у граду били су Срби. После 1867. године, Нови Сад се налази под управом угарског дела Аустроугарске монархије. Током овог периода, политика мађаризације, коју је спроводила угарска влада, променила је демографску структуру града, односно, од претежно српског Нови Сад је добио етнички мешовит карактер. По попису из 1880. године, 41,2% становника града је говорило српским, а 25,9% мађарским језиком.[1] До 1910. године, процентуално учешће говорника српског језика пало је на 34,52%, док се процентуално учешће говорника мађарског језика попело на 39,72%.[2]
Не може се са сигурношћу рећи да ли су Мађари или Срби били најбројнији народ у граду 1910. године, с обзиром да многи историчари оспоравају тачност резултата пописа из 1910. године будући да овај попис није бележио етничку припадност грађана, нити је бележио искључиво матерњи језик, већ је такође бележио „најчешће говорен језик“,[3] тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика, с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији. У говорнике мађарског језика урачунато је и 2.326 Јевреја, који су се декларисали да се служе мађарским језиком[2][4] (по попису из 1910. године, укупан број говорника мађарског језика у Новом Саду, укључујући и поменуте Јевреје, био је 13.343, док је број говорника српског језика био 11.594[2]). Још један пропуст пописа из 1910. године био је тај што у попису нису бележени само стални становници града, већ такође и привремени становници, који нису живели у граду већ су овде били стационирани по дужности војне или цивилне службе.[1]
Подаци из 1590. године
Током турске управе, 1590. године, становништво свих села која су постојала на територији данашњег Новог Сада (на левој обали Дунава) бројало је 105 кућа, настањених искључиво Србима. Међутим, турски подаци из овог доба помињу само оне становнике који су плаћали порез, тако да је број Срба који су живели на овом подручју (на пример оних који су служили у турској војсци) био већи.[5]
Подаци из 1697. године
Још 1697. године, Варадински Шанац (каснији Нови Сад) означен је као српско насеље, а у ово време имао је тридесетак домова.[6]
Подаци из 1720. године
По подацима из 1720. године, становништво Рацког Града (касније познатог као Нови Сад) бројало је:[7]
Језички састав становништва Новог Сада према попису из 1931. године - од укупно 63.985 становника (збирни подаци за Нови Сад и Петроварадин), било је говорника следећих језика:[тражи се извор]
^Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2003.
^Република Србија - Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011, Становништво - национална или етничка припадност, подаци по насељима, књига 1, Београд, Фебруар 2011.
Литература
Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
Трива Милитар, Нови Сад на раскрсници минулог и садањег века, Нови Сад, 2000.
Ђорђе Рандељ, Нови Сад - слободан град, Нови Сад, 1997.
Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад. 2004.
Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.
Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
