црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста
Други елементи
Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром, која је такође крунисана. Детаљан опис можете прочитати у самом чланку.
Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. Након усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона. Израда је поверена српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао” Драгомиром Ацовићем и стручним члановима комисије. Након завршеног посла, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије 11. новембра 2010. године.
Најзначајније промене на прерађеном грбу јесу:
оцила су добила карактеристични облик ћириличног С;
пера на орлу су јаснија са мање детаља;
језик орла је сада у духу српске хералдике;
златне ресе на павиљону су представљене поцепане;
круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе.
Иако је промењен још 2010 неке државне институције су задржале варијацију старог грба, а многе и даље користе заставу са старим грбом.[13]
Опис грба
Грб Републике Србије, Велики Грб, сребрни је стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје
окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити”. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.
Блазони Великог грба и Малог грба Републике Србије[14]:
Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.
Мали грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.
Употреба
Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004, на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.[15]
У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.[16]
У раној историји симбол са црвеном подлогом на којој стоји часни крст са четири слова „С” (нa ћирилици или четири грчка словабета) користи Византијска династија Палеолог. Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарног мотоа „Само слога Србина спашава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно порекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).
Новија историја
Садашњи грб Србије је истоветан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, који је по први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла. Двоглави орао је од настанка српске државе у свести народа био симбол Српског царства. То је грб изгубљене, али идеалне српске државе, симбол њене државности. Двоглави орао је симбол јединства Божје васељене и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. С друге стране, крст са оцилима се спорадично среће у доба пуног процвата српске државе у средњем веку. Тек крајем 16. века почиње да се појављује у разним рукописима, али само као један од хералдичких знакова Србије.
Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама — маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.
Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. Грб Краљевине Србије представља крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем, с десне стране од храстова а са леве од маслинова листа.
Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.
На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.[19][20][21]
Референдум о симболима Републике Србије одржан је 31. маја 1992. Гласачима су као предлози за грб Републике Србије били предложени штит са четири оцила и двоглави орао са штитом и четири оцила[22]. Први предлог добио је 43,25% гласова, док је друга опција добила 39,91%. Међутим, како је за промену државних симбола била потребна апсолутна већина гласача, грб је остао непромењен.
Године 2004. приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде”.[23]
Увођење овог грба представља обнављање грба Краљевине Србије, са ког је грба 1941. скинута круна, која је симбол суверенитета, а затим 1947. скинути и двоглави орао и часни крст, тако да је од старог српског грба на грбу СР Србије остао само штит са четири огњила.
Поводом питања постављања круне у грб Републике Србије, хералдичарДрагомир Ацовић блиски пријатељ династије Карађорђевић[24] дао је следеће објашњење грба: „Круна у грбу Србије није знак монархије већ је знак суверенитета јер над круном постоји само Бог. Порфира је такође по традиција ознака суверенитета, док хермелин носи симболику потеклу из средњовековне традиције у којој је хермелин, као животиња која пази на своју чистоћу, коришћена као симбол некорумпиране власти која само таква заслужује да буде власт. У грбу Србије хермелинска постава плашта има функцију да нагласи чистоту и неокаљаност власти. Двоглави орао, део византијске традиције, симбол је симфоније духовног и световног, неба и земље тј. вере и цркве са једне стране и државе као световне димензије са друге.”
[25]
Династичка Хералдика
Немањићи
Током средњег века, српски владари су у већини случајева користили мотив двоглавог или једноглавог орла. Хералдичка знамења тог доба, углавном су се користила на печатима и манастирским фрескама. Мотив двоглавог орла преузет је од Византије.
После обнове Српске државе 1835. године, новим Сретењским уставом одређено је да грб државе садржи мотиве крста са оцилима. Самим тим и династичка обележја су пратила исти пут. Први грб Кнежевског Дома Обреновића садржао је мотив оцила, а поред тога и мотив крунисане змије која опасује црвени штит и датумом 1389 - 1815.
Дворски грб Обреновића са Хиландарске заставе
После проглашења Краљевине Србије, династија Обреновић уводи и нови династички грб истоветан претходном, осим што овог пута присутан је и двоглави орао Краљевине Србије.
Карађорђевићи
Мали грб Краљевског Дома Југославије
Мајским превратом, и доласком Петра I Карађорђевића на престо, Династија Карађорђевић добија нови Династички грб. Грб је првобитно садржао мотиве грба Краљевине Србије, самим тим што је садржао мото династије као и двоглавог орла који је за разлику од грба Краљевине поседовао две круне.
Након стварања Краљевине СХС, династија Карађорђевић је усвојила нови дворски грб који је садржао и обележја Хрватског и Словеначког народа, самим тим што Словеначки грб није био истоветан оном на грбу Краљевине.
^Још увек се користи због нерегулисаних прописа. На основу члана 40. става 1. Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије: Ближе прописе о начину употребе химне, грба и заставе Републике Србије доносе: 1) министар надлежан за одбрану - о њиховој употреби у Војсци Србије; 2) министар надлежан за унутрашње послове, у споразуму са министром надлежним за одбрану - за одређене објекте на граници Републике Србије и друге објекте у Републици Србији у близини границе; 3) министар надлежан за спољне послове - за дипломатска и конзуларна представништва Републике Србије у иностранству и за званичне документе Министарства спољних послова (пуномоћја, корице за закључивање међународних уговора, ратификациони инструменти и сл.); 4) министар надлежан за саобраћај - за ваздухоплове, бродове или друге пловне објекте, ради означавања њихове државне припадности Републици Србији. Као и на основу члана 17. става 1. тачки 12. Закона о Војсци Србије: Председник Републике: 12) доноси основна правила и друга акта која се односе на употребу Војске Србије. Стога Уредба о утврђивању изворника Великог и Малог грба, изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије од 15. новембра 2010. године, коју је потписао тадашњи први потпредседник Владе – заменик председника Владе Ивица Дачићважи само за министарства и друге државне органе власти којима није дато законско право да сами доносе прописе о употреби химне, грба и заставе Републике Србије.[4][5][6][7][8][9][10][11][12]
Референце
^„Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије”. Службени гласник Републике Србије – бр. 36/2009. Народна скупштина Републике Србије – ЈП „Службени гласник“. 11. 5. 2009 – важећи од: 2009-05-19. Архивирано из оригинала 06. 01. 2010. г. Приступљено 21. 12. 2009.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
Члан 4 Државни грб Народне Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама. Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године народних устанака у Србији, 1804 и 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се сунце, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.
Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено с једне стране житним класјем, а с друге стране лиснатим храстовим гранчицама.
Житно класје и храстове гранчице повезане су доле траком на којој су исписане године устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчевом пољу део зупчаника. Над сунчевим зракама је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.
Грб Социјалистичке Републике Србије представља поље окружено са једне стране житним класјем а са друге стране лиснатим храстовим гранчицама.
Житно класје и храстове гранчице повезани су доле траком на којој су исписане година устанка српског народа 1804. и година почетка народноослободилачког рата и социјалистичке револуције 1941. Између врхова житног класја и храстових гранчица је петокрака звезда. У пољу изнад траке налази се лик сунца, а у сунчаном пољу део зупчаника. Над сунчаним зрацима је штит на коме су правилно распоређена четири оцила.
Popović, Milan; Jovanović, Miloš (1979). Državni amblemi i druge javne oznake u SFRJ. Beograd: Privredni pregled.COBISS.SR106579724
Соловјев, Александар (2000). Историја српског грба и други хералдички радови. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду (Досије).COBISS.SR166454791
.svg)
.svg)
.svg)
.png)
.png)
.png)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
.svg)
