Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација.
Србија као свој спољнополитички циљ декларише улазак у Европску унију, а статус званичног кандидата за улазак у ЕУ добила је 1. марта2012. године.[2]
Став Србије значајно разликује од става многих западних земаља, међу којима су можда најзначајније Сједињене Државе, Француска и Уједињено Краљевство, које су међу првима признале независност Косова. Србија је фебруара2008. повукла на консултације своје амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ, али их је на јесен исте године вратила. Генерална скупштина УН је, на предлог Србије, затражила саветодавно мишљење од Међународног суда правде у Хагу о томе да ли је декларација о проглашењу независности Косова и Метохије била у складу са међународним правом.
Савезна Република Југославија, чија је Република Србија правна наследница, је (уз противљење друге републике чланице, Црне Горе) пред Међународним судом правде у Хагу подигла тужбу против земаља НАТО пакта које су учествовале у НАТО бомбардовању СРЈ1999. године. Суд се прогласио ненадлежним по овој тужби. Босна и Херцеговина је (уз противљење Републике Српске) пред Међународним судом правде у Хагу против Србије и Црне Горе подигла тужбу за геноцид. МСП је нашао да Србија није починила нити саучествовала у геноциду у БиХ, али да није учинила све да га спречи.[3] Пред МСП се од 1999. води и поступак по тужби Хрватске против Србије за геноцид над Хрватима. Србија је 2010. МСП-у поднела контратужбу против Хрватске за геноцид над Србима.
Са Републиком Српском Србија има потписан споразум о специјалним и паралелним везама[4]. Република Србија је у одличним односима са Русијом, Кином, Грчком и другим државама.
Са пасошем Србије може се без визе путовати у 104 земље.[5]
Један од дефинисаних приоритета српске политике је и улазак у Европску унију. У новије време, намера ЕУ да пошаље мисију на Косово и Метохију је од стране руководства Србије протумачена као покушај „противправног нарушавања територијалног интегритета Србије“ мимо институција Уједињених нација, чиме је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању условљено одустајањем ЕУ од споменуте мисије,[7] и поред уверавања појединих европских званичника да су статус Косова и приступање ЕУ „два одвојена процеса“.[8]
Оштро противљење неких чланица ЕУ, у првом реду Холандије и Немачке, даљим корацима у придруживању Србије ЕУ пре решавања питања сарадње Републике Србије са Међународним трибуналом у Хагу, одлагало је потписивање и ратификацију ССП.[9][10][11]
Званични статус кандидата за улазак у Европску унију, Србија је добила 1. марта2012. године.[12]
Већина држава Европске уније, као што су Француска, Уједињено Краљевство, Аустрија и Немачка, признају независност Косова. Шпанија, Кипар и Румунија су одбиле да признају независност Косова.
Један од приоритета спољне политике Србије су добри односи са суседним државама. Економска сарадња је остварена споразумом ЦЕФТА. Све суседне државе су или чланице или су у процесу приступања Европској унији, као и НАТО савезу. У последње време су односи донекле нарушени признавањем независности Косова од стране Мађарске, Хрватске, Албаније и Бугарске.
Србија је у веома добрим односима са државама Блиског истока. Израел, УАЕ и Египат су веома важни привредни партнери Републике Србије, Израел улаже у изградњу индустрије Србије док Египат купује аутомобиле које производи српска "Застава".[13] Србија има и безбедносни споразум потписан са Ираном,[14] који је такође веома важан политички и привредни партнер Републике Србије.[тражи се извор] Србија је и једна од земаља које су у добрим односима са Палестином, и жели да побољша односе са Саудијском Арабијом и Кувајтом.
Србија је у одличним односима са државама као што су Русија, Кина, Јужна Кореја и ове државе представљају важне привредне и политичке партнере за Републику Србију[15]. Кина и Русија су државе које традиционално имају одличне односе са Србијом још од 1955. године[16][17]. Индонезија подржава Србију по питању њене аутономне покрајине Косово и Метохија и очувања њеног територијалног интегритета и има блиске односе поготову у областима трговине, културе и туризма.[18]
Димић, Љубодраг (2013). „Историја српске дипломатије: Отварање историографске теме”. Два века модерне српске дипломатије. Београд: Балканолошки институт САНУ. стр. 305—325.