Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним[2] и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.
Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама,[3][4] али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).[5]
Преглед садржаја списка
Сљедећи списак указује (или се може интерпретирати како би указало) на:
Зависне територија
Двије државе у слободној асоцијацији, једна територија и једна претендована зависна територија на списку Новог Зеланда;
Једна ненасељена територија и двије претендоване зависне територије на списку Норвешке;
Дванаест прекоморских територија (десет аутономних, једна ограничена на војно особље и једна ненасељена), три крунске зависне територије, једна група суверених база и једна претендована засивна територија на списку Уједињеног Краљевства;
Тринаест неинкорпорисаних територија (пет насељених, осам ненасељених), двије претендоване зависне територије и једна непризната инкорпорисана територија на списку Сједињених Америчких Држава,
Остали ентитети
Шест спољних територија (три насељене, три ненасељене) и једна претендована зависна територија на списку Аустралије;
Два посебна административна региона на списку Кине;
Двије конститутивне земље са аутономијом у унутрашњим пословима на списку Данске;
Једна аутономна територија која је одређена према закону и међународним споразумима на спиксу Финске;
Шест аутономних заједница и двије ненасељене територије на списку Француске;
Три конститутивне земље са аутономијом у унутрашњим пословима на списку Холандије;
Једна интегрална територија са ограниченим суверенитетом на списку Норвешке.
Списак зависних територија
Ова списак укључује све територије које нису законски инкорпорисане у њихову владајућу државу, укључујући неколико територија које нису на списку несамоуправних територија Генералне скупштине Организације уједињених нација.[6] Зависне територије без општег међународног признања, укључујући и претензије на Антарктику, обижељене су искошено.
Преглед:Краљевство Нови Зеланд чине двије самоуправне државе у слободној асоцијацији са Новим Зеландом, једна територија (Токелау) и једна претендована зависна територија на Антарктику.
Самоуправна држава у слободној асоцијацији са Новим Зеландом од 1965. године. Статус Кукових Оства једнак је независности према међународном праву и земља остварује пуни суверенитет у унутрашњим и спољним пословима.[7] Под условима споразума слободне асоцијације, међутим, Нови Зеланд задржава одређену одговорност за спољне послове и одрбрану Кукових Оства. Ове одговорности не дају права контроле и врше се само на захтијев Владе Кукових Острва. Влада Новог Зеланда не сматра Кукова Острва сувереним, јер и даље користили новозеландско држављанство.[8]
Самоуправна држава у слободној асоцијацији са Новим Зеландом од 1974 године. Статус Нијуија једнак је независности према међународном праву и земља остварује пуни суверенитет у унутрашњим и спољним пословима.[7] UПод условима споразума слободне асоцијације, међутим, Нови Зеланд задржава одређену одговорност за спољне послове и одрбрану Кукових Оства. Ове одговорности не дају права контроле и врше се само на захтијев Влада Нијуија. Влада Новог Зеланда не сматра Нијуије Острва сувереним, јер и даље користили новозеландско држављанство.[8]
Територија Новог Зеланда. Креће се ка слободној асоцијацији са Новим Зеландом, Токелау и Нови Зеланд су се сложили да израде нацрт устава. Референдум о самоуправи под покровитељством ОУН у фебруару 2006. године, није има двотрећинску надмоћ неопходну за промјену тренутног политичког статуса. Још један је одржан у октобру 2007. године, који такође није успио да досегне двотрећинску већину.
Нема стално становништво. Зависна територија (предмет Система антарктичке повеље) којом из Осла управља Одјељење за поларне послове Министрарства праве и полиције.
Прегкед:Уједињено Краљевство има дванаест прекоморских територија (десет аутономних, једна ограничена на војно особље и једна ненасељена), три крунске зависне територије, једна група суверених база и једна претендована засивна територија.
Базама управља командат Британских снага Кипра, извјештава Министарство одбране. Територију насељава стално кипарско становништво, као и британско војно особље и њихове породице.
Одговорност за одбрану, међународно представљање и добру власт сноси Уједињено Краљевство. Ипак, Парламент Уједињеног Краљевства може у њихово име доњети законе, ако то сматра потребним.[9][10][11]
Неинкорпорисана организована територија САД са статусом комонвелта; политички односи између Порторика и САД спроводе се под надлежношћу Канцеларије Предсједника.
Неинкорпорисана организована територија; политички односи између Дјевичанских острва и САД спроводе се под надлежношћу Канцеларије за острва питања Министарства унутрашњих послова. Налази се на списку несамоуправних територија Организације уједињених нација.
VI VIR 850
Неинкорпорисане неорганизаве територије (насељене)
Неинкорпорисана и неорганизована територија којом управља Служба за рибе и дивљину Министарства унутрашњих послова. На ову територију претензије имају Маршалска Острва.
UM UMI 581
Неинкорпорисане неорганизоване територије (ненасељене)
Неинкорпорисана и неорганизована територија коју надгледају Ваздухопловне снаге САД, а управља Министарство унутрашњих послова. На ову територију претензије имају Маршалска Острва.
Неинкорпорисана и неорганизована територија којом управља Служба за рибе и дивљину Министарства унутрашњих послова са Националног резервата за дивље животиње Карибских острва на Порторику. На ову територију претензије има Хаити.
Инкорпорисана неорганизована територија (ненасељено)
Сљедећи ентитети су према законима њихових држава, саставио дио те државе, али имају особине зависних територија. Овај списак се углавном ограничава на субјекте којима је међународним споразумом одређен статус, који су ненасељени или имају јединствени степен аутономије и у великој мјери су самоуправни у питањима која нису од међународног значаја. Као резултат, не укључује већину ентитета без јединствене аутономије, као што су прекоморске територије Француске, или са само ограниченом аутономијом, као што су аутономни региони Португалије. Претендоване зависне територије без општег међународног признања, означена су искошено.
Преглед:Аустралија има шест територија и једну претендовану зависну територију.
Иако се све територије Аустралије сматрају потпуно интегрисаним у њен федерални систем и званични статус спољних територија не разликује се умногоме од копнених територија (осим у погледу имиграционих закона), остаје питање да ли су спољне територије саставни дио Аустралије, јер нису биле у њеном саставу 1901. године, када су конституисане њене федералне државе.[12] Често се наведе посебно за статистичке сврхе.
Бивша британска колонија. Специјална административна регија Кине од 1997. у скалду са Кинеско-британском заједничком декларацијом међународним споразумом регистрованим при Уједињеним нацијама. Основни закон Хонк Конга предвиђа да територија ужива висок степен аутономије у складу са моделом "једна земља, два система" под централном владом Кине. Иако територија није дио континенталне Кине, званично се сматра саставним делом Народне Републике Кине.[15][16][17]
Бивша португалска колонија. Специјална административна регија Народне Републике Кине од 1999. године у складу са Кинеско-португалском заједничком декларацијом, међународни споразум регистрован код Уједињених нација. Основни закон Макаоа предвиђа да територија ужива висок степен аутономије у складу са моделом "једна земља, два система" под централном владом Кине. Иако територија није дио континенталне Кине, званично се сматра саставним делом Народне Републике Кине.
Оландска острва регулишу се према Закону о аутономији Оланда и међународним уговорима. Ови закони гарантују острву аутономију од Финске, која има крајњи суверенитет над њима, као и демилитаризовани статус.
Преглед:Француска има 6 аутономних колектива, и 2 ненасељене територије. Ово не укључује прекоморске регије (која су такође прекоморски департмани) Реунион, Гваделуп, Мартиник, Француска Гујана, и Мајоте, која су такође лоцирана преко мора, имају исти статус као и градови Француске.Без обзира на то, целокупна прекоморска територија Француске сматра се саставним делом Француске републике.
Француске јужне и антарктичке земље (назване TAAF for Terres australes et antartiques françaises) је прекоморска територија од 1955, администровано из Париза од стране Administrateur Supérieur. Нема сталну популацију. Укључује француске територијалне посједе на Анкарктици: Аделина земља.
TF ATF 260
Холандија
Преглед: Краљевина Холандија cастоји се од 3 карипске земље са аутономијом у унутрашњим пословима, и једна земља - Холандија - са већином свог подручја у Европи, осим 3 општине на Карибима. 3 општине у Карибима Бонер, Саба and Свети Еустахије—нису наведени јер их директно управља Влада Холандије.[18] Сви холандски држављани Краљевине имају исто држављанство и тако су држављани Европске уније.
Свака је дефинисана као "држава" ("земља") у Холандији статутом краљевине Холандије. Аруба је стекла потпуну аутономију у унутрашњим пословима одвајањем од Холандских Антила 1986. Курасао и Свети Мартин били су дио холандских Антила све док нису распуштени у октобру 2010. Влада Краљевине Холандије поклапа се са Владаом Холандије и одговорна је за право одбране, спољне послове и национално право. Дио су Холандије али не Европске уније, али имају холандско држављанство, а његови становници су грађани Европске уније.
Преглед:Норвешка има једну унутрашњу територију са ограниченим суверенитетом -Свалбард. Дио је Краљевине Норвешке, за разлику од територије зависне од Антарктика - острва Боувет, и две захтеве за зависност(see above).
^ абвFirst Assistant Secretary, Territories Division (30. 1. 2008). „Territories of Australia”. Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 7. 2. 2008. „The Federal Government, through the Attorney-General's Department administers Ashmore and Cartier Islands, Christmas Island, the Cocos (Keeling) Islands, the Coral Sea Islands, Jervis Bay, and Norfolk Island as Territories.”
^Territories and Information Law Division; First Assistant Secretary, Territories and Information Law Division (7. 9. 2009). „Cocos Islands Governance and Administration”. Territories of Australia. Australian Government, Attorney-General's Department. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 23. 9. 2010.
