Лига постоји упоредо са домаћим првенствима у свакој земљи. Сви тимови играју у АБА лиги и првенству своје земље. Јадранска кошаркашка асоцијација, која организује АБА лигу, је пуноправни члан УЛЕБ-а. Од сезоне 2017/18. постоји Друга АБА лига и Суперкуп АБА лиге.
Због спонзорских разлога Јадранска кошаркашка лига је позната као Гудјер лига (енгл.Goodyear League) у периоду од 2001. до 2006. године, НЛБ лига (енгл.NLB League) у периоду од 2006. до 2011. године и АБА лига ј.т.д. (енгл.ABA League JTD) од 2016. године.
Најуспешнији клубови су Партизан и Црвена звезда, који су по 7 пута освојили ово такмичење.
Систем такмичења
Као и већина других кошаркашких лига и АБА лига се игра у два дела, регуларна сезона и доигравање.[2] У АБА лиги се такмичи 12 клубова.
Регуларна сезона
Први део такмичења се одвија по двоструком бод-систему, свако са сваким игра по једну утакмицу на домаћем и једну на гостујућем терену.[2] Клубови играју 22 кола за поредак од 1. до 12. места. Последње пласиран клуб губи право наступа у АБА лиги и следеће године наступа у Другој АБА лиги, док претпоследњи клуб игра доигравање за опстанак у АБА лиги против вицепрвака Друге АБА лиге.
Доигравање
Најбоља четири тима из првог дела такмичења пласирају се у доигравање. Тимови се у полуфиналу доигравања, на основу пласмана на табели, упарују по систему 1-4, 2-3. Полуфиналне серије се играју на две добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 1-1-1. Финална серија се игра на три добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 2-2-1.[2]
Победник АБА лиге обезбеђује место у наредној сезони Евролиге, док ће се поражени и полуфиналисти такмичити у УЛЕБ Еврокупу.[2]
Историја
Оснивање лиге
Јадранска кошаркашка лига је основана 2001. године од стране представника Босне, Будућности, Цибоне и Унион Олимпије у у коју су се укључили и други кубови из Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. Прве сезоне се у лиги такмичило 12 клубова, а лига добија назив по спонзору Гудјер лига. Утврђен је систем такмичења по којем се регуларни део сезоне игра по двокружном бод систему, док се о победнику лиге одлучује на фајнал-фору. Формат завршнице је након 2004. године често мењан, али се такмичење у регуларном делу сезоне одвија по истом систему. У првој сезони Јадранске кошаркашке лиге титулу осваја Унион Олимпија. У другој сезони, као први представник Србије, учествује Црвена звезда. У овој сезони међу учесницима био је и израелски представник Макаби Тел Авив. Иако је Макаби био први фаворит за освајање наслова првака титулу је освоји Задар победом у финалу резултатом 91:88.
Улазак других клубова из Србије и владавина Партизана
Финална утакмица између Цибоне и Партизана
У трећој сезони број клубова учесника повећан је на 14, а затим наредне сезоне на 16. У лигу улази и други српски клуб Рефлекс који у дебитантској сезони осваја прву титулу, док другу титулу осваја две године касније. Након прве титуле Рефлекса уследила је и промена у лиги фајнал-фор је замењен фајнал-ејтом, а тај формат завршнице остао је на снази и у наредној сезони у којој је титулу однео Хемофарм.
Прву од својих пет везаних титула Партизан осваја у сезони 2006/07. Те сезоне се на завршници играо плеј-оф у којем су учествовали осам најбоље пласираних екипа из регуларног дела сезоне. Четвртфиналне, полуфиналне и финалне играле су се до две добијене утакмице. Такође, у септембру 2006. лига је потписала спонзорски уговор са Новом љубљанском банком и променила назив у НЛБ лига. Нова промена у формату завршнице је уследила већ следеће сезоне комбинацијом плеј-офа и фајнал-фора у завршници. Осам најбоље пласираних тимова је у четвртфиналу играло серије до две добијене утакмице, а победници тих серија за титулу су се борили на класичном фајнал-фору, али је наредне сезоне укинут плеј-оф у четвртфиналу и систем такмичења враћен на првобитни. Фајнал-фор се играо одмах након регуларног дела сезоне. Овај систем остао је на снази све до сезоне 2014/15.
Финале сезоне 2009/10. остаће упамћено као најдраматичније у историји АБА лиге. Овај меч одигран је у Арени Загреб, 25. априлa2010. Утакмица између Цибоне и Партизана одлучивала је победника лиге. Партизан је однео победу резултатом 74:75 после продужетка, чиме је четврти узастопни пут освојио регионалну лигу. Меч је упамћен по драматичној завршници у којој је Душан Кецман 0,6 секунди пре истека времена упутио лопту са више од пола терена и постигао победнички кош.
У претходном нападу кошаркаш Цибоне Бојан Богдановић такође је постигао тројку у последњој секунди утакмице, након чега су сви играчи и стручни штаб Цибоне почели славити ушавши у терен. Неколико тренутака потом Кецман, који се није истакнуо у дотадашњем току утакмице, примио је лопту с нешто више од пола терена и упутио је према кошу. Лопта се одбила од табле и ушла у кош. Следећег дана Цибона је службено уложила жалбу дисциплинској комисији НЛБ лиге, сматрајући како напад Партизана није могао отпочети док су стране особе на терену. Жалба је, међутим, одбачена као нерегуларна.
Сам Кецман је скромно прославио свој успех, али је постао звезда добивши и надимке попут Кецман 006. Највећа спортска телевизијска кућа у САД, ЕСПН, одабрала је у јуну 2011. године 10 најневјеројатнијих спортских завршница у историји које су забележиле телевизијске камере. Девет од десет догађаја одиграло се у Америци, а једини који није управо је ова Кецманова тројка која је заузела високо треће место.
Пету везану титулу Партизан oсваја у сезони 2010/11. Te сезоне се у лиги такмичи први и једини представника ЧешкеНимбурк).
Нове промене и почетак Звездине владавине
Утакмица Црвене звезде
Истеком уговора са НЛБ банком званични назив такмичење у сезони 2011/12. је АБА лига. Ту сезону је обележио и повратак Макабија из Тел Авива након осмогодишње паузе, али поново само на једну сезону. Макаби је те сезоне лако освојио титулу и то је једина титула коју није освојио клуб са простора бивше Југославије. Почетком наредне године проходност ка УЛЕБ-овим такмичењима је пребачена у потпуности на Јадранску кошаркашку лигу, до тада су националне лиге Словеније, Србије и Хрватске имале по једног загарантованог представника у Евролиги. Финалисти обезбеђују директно учешће у Евролиги, док трећепласирани у коначном пласману иде у квалификације. Клубови који су сезону завршили на позицијама 4, 5 и 6 учествују у УЛЕБ Еврокупу. Те сезоне се у Јадранској кошаркашкој лиги такмиче и клубови из Мађарске и Македоније, специјалне позивнице добили су Солнок Олај и МЗТ Скопље Аеродром. Наредне године су по први пут уведена награда за најбољег тренера године, као и избор идеалног тима сезоне.
25. април 2014. у доигравању је Цедевита у Београду победила Партизан 81:79 тројком Нолана Смита уз звук сирене. Играло се кош за кош, а Партизан је имао један поен предности и напад до готово самог краја. Партизан није постигао кош, Нолан Смит је кренуо у контра напад и са осам метара уз звук сирене погодио. Тиме је осигурано хрватско финале у Београду, јер је претходно Цибона избацила Црвену звезду. Цибона и Цедевита изборили су наступ у Евролиги, али је Цибона одустала од учешћа у Евролиги и њено место заузела је Црвена звезда због бољег пласмана у регуларном делу сезоне у односу на Партизан. Партизан због пораза од Цедевите први пут након 12 година није наступао у Евролиги.
Прву, од за сада пет титула, Црвена звезда осваја у сезони 2014/15. Од ове сезоне је коначно дошло до промене система такмичења у завршници и дугогодишњи формат фајнал-фора заменио је плеј-оф. Обе полуфиналне, као и финална серија играју се на 3 добијене утакмице, а предност домаћег терена одређује се по принципу 2-2-1. Од сезоне 2015/16. укинуте су квалификације за Евролигу, тако да сада пласман у најјаче клупско такмичење обезбеђују само финалисти плеј-офа Јадранске кошаркашке лиге, док поражени полуфиналисти заједно са петопласираном и шестопласираном екипом играју у УЛЕБ Еврокупу. Уведено проглашавање најкориснијег играча месеца. Такође, у овој сезони је по први и једини пут у лиги учествовао представник Бугарске, специјалну позивницу добио је Левски из Софије. Наредне сезоне лига је првобитно требало да се смањи на 12 клубова, али је на скупштини лиге одржаној у Будви одлучено да ће лига ипак остати на 14 клубова. Правила такмичења остала су иста као и у прошлој сезони. Једина разлика је да учешће у наредној сезони не може да оствари само последње пласирана екипа у односу на прошлогодишње две. У сезони 2017/18 најважнија новина је увођење нова два регионална такмичења, Суперкуп АБА лиге и Друга АБА лига чији ће освајач бити сигуран учесник сада већ званично прве Јадранске лиге у сезони 2018/19.
Ол-стар утакмице
Ол-стар лого
АБА лига је увела 2006. године Ол-стар утакмице које су се играле пред новогодишње празнике у дворани Тиволи. Играчи су били подељени у тимове Истока и Запада. За тим Запада играли су кошаркаши клубова из Словеније и Хрватске, а за Исток кошаркаши тимова из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.[3]
На првој Ол-стар утакмици АБА лиге 27. децембра 2006. на којој је славио тим Запада 134:118.
Најкориснији играч првог Ол-стара је био кошаркаш Задра Канађанин Карл Инглиш
У брзом шутирању тројки су се такмичили: Милан Гуровић (Црвена звезда), Тему Ранико и Домен Лорбек (Олимпија), Роберт Троха (Хелиос), Давор Кус (Цибона), Иван Опачић и Синиша Штембергер (Широки), Бојан Крстовић (ФМП), Ненад Мијатовић (Будућност), Тодор Гечевски и Карл Инглиш (Задар).[3] Победио је Финац Тему Ранико.
У такмичењу у закуцавањима такмичили су се: Бојан Крстовић (ФМП), Смиљан Павић (Хелиос), Иван Опачак и Карл Инглиш (Задар), Кристофер Ворен (Цибона), Никола Гарма (Загреб), Стеван Милошевић (Будућност), Дамјан Рудеж (Сплит), Дејан Чигоја (Слован) и Миха Зупан (Олимпија).[3] Победио је Словенац Миха Зупан.
Друга Ол-стар утакмица АБА лиге одиграна је 27. децембра 2007. и на њој је славио тим Истока 113:136.[4]
Због пандемије ковида 19 такмичење је прекинуто 16. марта 2020. године, након одиграног 21 кола првог дела такмичења. Дана 27. маја 2020. године донета је коначна одлука о отказивању остатка сезоне. Није проглашен првак.
_location_map.svg)
