Владимир Мицов

Владимир Мицов
Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)
Лични подаци
Пуно име Владимир Мицов
Датум рођења (1985-04-16)16. април 1985.(39 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,01 m
Информације о каријери
НБА драфт 2007. / није изабран
Проф. каријера 2001—2022
Позиција бек / крило
Сениорска каријера
Године Клуб
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2009
2007
2009
2009
2010—2012
2012—2014
2014—2017
2017—2021
2021—2022
Беопетрол
Црвена звезда
ОКК Београд
Лавови 063
Будућност
Партизан
Паниониос
Каха Лаборал
Канту
ЦСКА Москва
Галатасарај
Олимпија Милано
Будућност
Репрезентативна каријера
 Србија

Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама бека и крила.

Клупска каријера

Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.[1] Ипак, за црвено-беле није одиграo ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.[2]

У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.[4]

У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.[6] Ипак, већ 30. децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.[7]

У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.

У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.[12]

У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.[14]

У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.[15] Провео је такмичарску 2021/22. у екипи Будућности, освојио је црногорско првенство и Куп, након чега је завршио играчку каријеру.[16]

Репрезентација

Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.

Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.[17] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,[18] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.[19]

Успеси

Клупски

Репрезентативни

Појединачни

Референце

  1. ^ „Шилобад, Јеретин и Мицов у Црвеној звезди”. b92.net. 5. 7. 2002. Приступљено 21. 4. 2014. 
  2. ^ „Мицов: Дејо ме је вратио на пут, у Звезди сам изгубио године”. nova.rs. 5. 3. 2020. Приступљено 12. 10. 2021. 
  3. ^ „Владимир Мицов прешао у Будућност”. b92.net. 7. 7. 2005. Приступљено 12. 10. 2021. 
  4. ^ „Мицов:Незаборавно искуство у Партизану”. mondo.rs. 17. 10. 2012. Приступљено 21. 4. 2014. 
  5. ^ „Мицов потписао за Паниониос”. srbijasport.com. 27. 3. 2009. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014. 
  6. ^ „Micov potpisao za Kaha Laboral”. Vesti.rs. Приступљено 2024-10-15. 
  7. ^ „Владимир Мицов прешао у Канту”. b92.net. 30. 12. 2009. Приступљено 21. 4. 2014. 
  8. ^ „Мицов потписао уговор са ЦСКА”. kosarka24.com. 30. 6. 2012. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014. 
  9. ^ „Мицов остаје у ЦСКА”. novosti.rs. 11. 6. 2013. Приступљено 21. 4. 2014. 
  10. ^ „Мицов и званично нови играч Галатасараја, уговор вредан 1,6 милиона евра”. zurnal.rs. 14. 7. 2014. Приступљено 14. 8. 2014. 
  11. ^ „МИЦОВ У ЕЛИТИ: Галатасарај освојио Еврокуп и пласирао се у Евролигу!”. zurnal.rs. 27. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  12. ^ „Мицов у идеалној петорци Еврокупа”. mvp.rs. 15. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  13. ^ „Озваничено: Владимир Мицов има нови клуб”. hotsport.rs. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. 
  14. ^ „Заувек захвални: Владимир Мицов напустио Олимпију из Милана”. mozzartsport.com. 26. 6. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  15. ^ „Владимир Мицов у Будућности”. zurnal.rs. 16. 7. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  16. ^ „Крај шампионске каријере Владимира Мицова: Након две деценије из игре излазим испуњен и задовољан”. mozzartsport.com. 10. 7. 2022. Приступљено 10. 7. 2022. 
  17. ^ „Ђорђевић избацио Мицова са утакмице!”. sportske.net. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  18. ^ „Ђорђевић о Мицову: Његова кратка репрезентативна каријера је завршена”. novosti.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  19. ^ „Мицов: Нисам бацио пешкир, ни рекао ружну реч!”. mondo.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 

Спољашње везе


Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!