PROFILBARU.COM

пал шоти
пал шоти
	Пал Шоти
Лични подаци
Датум рођења	16. јануар 1916.
Место рођења	Бечеј, Аустроугарска
Датум смрти	21. април 1993. (77 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941 – 1945.
Чин	пуковник у резерви
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Пал Шоти (мађ. Sóti Pál; Бечеј, 16. јануар 1916 — Београд, 21. април 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и народни херој Југославије.

Биографија

Пал Шоти рођен је 16. јануара 1916. године у Бечеју, у сељачкој беземљашкој породици. Основну школу, четири разреда гимназије и механичарски занат завршио је у родном месту. Поставши металски радник, укључује се у раднички синдикални покрет. Учествује у растурању и читању „ХИД“-а, напредног часописа на мађарском језику.

Године 1936. запослио се у Београду. Ту активно учествује у борби комуниста и осталих напредних радника за прерастање Уједињених радничких синдиката (УРС) у класну и револуционарну радничку синдикалну организацију, а исте године постаје и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Због револуционарног деловања полиција га хапси у мају 1940. године и после осам месеци држања у полицијском и судском истражном затвору, стражарно га спроводи у војску.

Народноослободилачка борба

После слома Краљевине Југославије у Априлском рату, Пал Шоти враћа се у Београд и одмах се укључује у Народноослободилачки покрет (НОП). Прво је био секретар Среског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Среског комитета КПЈ у Земуну, а 1942. године постаје секретар тог комитета.

После одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о прикључењу партијске организације Земуна и земунског среза партијској организацији Војводине, у јулу 1943. године кооптиран је за члана Покрајинског комитета. У том својству до марта 1944. године делује у Срему и Банату. Затим прелази у Бачку и Барању, где се интензивније ангажовао у Народноослободилачкој борби и борио се у овим деловима Војводине, који су се налазили у тешким условима окупације под Мађарском и нацистичком Немачком. Ту постаје секретар Окружног комитета КПЈ за Бачку и Барању. На овој дужности остао је све до ослобођења Војводине у октобру 1944. године.

Послератна каријера

Након ослобођења Војводине постао је секретар Окружног, а затим Градског комитета КПЈ у Новом Саду. Био је већник Војводине на Трећем заседању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), одржаном у Београду 1945. године. На изборима за Уставотворну скупштину ДФ Југославије исте године, изабран је за савезног народног посланика.

Обављао је многе одговорне друштвено-политичке функције:

руководилац кадровског одељења Покрајинског комитета КПЈ за Војводину,
председник Планске комисије АП Војводине,
потпредседник Извршног већа Народне скупштине АП Војводине,
организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину,
члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије,
члан Централног комитета Савеза комуниста Србије,
члан Секретаријата Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине,
посланик Савезног већа Савезне народне скупштине,
посланик Народне скупштине Србије,
посланик Покрајинског већа Народне скупштине АП Војводине,
члан Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије,
члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије,
председник Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Војводине,
члан Председништва Савеза комуниста Југославије,
члан Савета Федерације до 1973. године.

Био је резервни пуковник Југословенске народне армије (ЈНА).

Због либералних ставова, који су били у супротности с програмом СКЈ, 1973. године искључен је из СКЈ и опозван са функције члана Савета федерације.^[1]

Умро је 21. априла 1993. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.