Године 1924. је изабран за члана Месног комитета партије у Великом Бечкереку. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове организације спроводио партијску линију. Године 1928. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме је проширио своју активност и у друге крајеве Баната. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у Москви.
Средином 1929. године дошло је до хапшења комуниста у Банату. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво и осуђен од Суда за заштиту државе на десет година робије, које је провео у затвору у Сремској Митровици.
Гроб Серва Михаља на католичком гробљу у Зрењанину
У свој град се вратио 1939. године. Под руководством Жарка Зрењанина, био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на Петој земаљској конференцији КПЈ, на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао.
У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима. Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и Тозом Марковићем који су, у априлским данима 1941. године, преместили седиште ПК КПЈ из Новог Сада у Петровград. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и Штаба партизанских одреда Војводине, организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је Среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе.
Истакути чланови Комунистичке партије Југославије и комунистички револуционари са територије Војводине, умрли или убијени у међуратном периоду или погинули у току рата
