Антивијетнамски расположени режим Пола Пота у Демократској Кампућији и све већи број изблеглица из Кампућије натерао је Вијетнам да реагује инвазијом на суседну земљу децембра1978. године. Пошто су Црвени Кмери били прокинески оријентисани, Кина је 17. фебруара покренула осветнички напад на северну границу Вијетнама.
Вијетнамску границу прешло је укупно 200.000 припадника кинеске Народноослободилачке армије.[6] У року од десет дана, Кинези су заузели више провинцијских градова на северу и напредовали према главном граду Ханоју.[7] Кинеска армија заузела је градове Као Банг2. марта и Ланг Сон4. марта, али је успорила напредовање због слабо организованих опскрбних линија. Наредног дана, Пекинг је објавио прекид напредовања према унутрашњост Вијетнама, пошто су били наишли на жесток отпор добро истрениране вијетнамске армије, опремљене америчким оружјем преосталим из Вијетнамског рата.
Кинези су се повукли из Вијетнама до 16. марта 1979, оставивши за собом 500 километара уништене земље.[4] Иако су кинески губици били већи од вијетнамских, кинеско вођство је закључило да је постигло свој циљ, односно смањило одбрамбену моћ Вијетнама и показало Совјетском Савезу да није у стању заштитити своје савезнике када им је то потребно.
^Zhang Xiaoming, (actually are thought to have been 200,000 with 400 – 550 tanks)"China's 1979 War with Vietnam: A Reassessment", China Quarterly, Issue no. 184 (December 2005), p. 851–874. Zhang writes that: "Existing scholarship tends towards an estimate of as many as 25,000 PLA killed in action and another 37,000 wounded. Recently available Chinese sources categorize the PLA’s losses as 20,000 dead and some 15,000 injured, giving a total of 35,000 casualties from an invasion force of 200,000."
