Троцкизам

Троцкизам је назив за марксистичку теорију према тумачењу руског револуционара Лава Троцкога, која је по њему добила име. Троцки је себе сматрао ортодоксним марксистом и бољшевиком-лењинистом, те је подржавао успоставу авангардне партије радничке класе. Његови су се политички ставови значајно разликовали од стаљинистичких, пре свега у инсистирању на перманентној револуцији насупрот концепту социјализма у једној земљи, за којег је сматрао да представља одступање од пролетерског интернационализма, као и у веровању да аутентична диктатура пролетаријата мора да се темељи на самоеманципацији радничке класе и масовној демократији, а насупрот јачању никоме одговорне бирократије која се развила у СССР-у после Лењинове смрти.^[1][2]

Троцки, који је за време руске револуције био идеолошки и лично близак Лењину, играо је важну улогу у тим догађајима, па се понекад назива су-вођом револуције.^[3] Своје виђење званичне марксистичко-лењинистичке идеологије је почео да формулише 1920-их након Лењинове смрти, али је због тога дошао у сукоб с другим партијским и револуционарним вођама, од којих је најјачи постао Стаљин. Ти су сукоби своју ескалацију добили када је Троцки избачен из КПСС, а његови ставови званично забрањени у СССР-у. Троцки је отишао у егзил, али је захваљујући угледу стеченом у револуцији и грађанском рату задржао део следбеника, поготово у иностранству, где је понекад долазило до раскола комунистичких партија на правоверне стаљинистичке и троцкистичке фракције.

Потоње су од 1938. године почеле да се организују у Четврту интернационалу; у међувремену је раскол између троцкиста и стаљиниста добио и своју насилну компоненту. Троцки је у СССР-у проглашен народним непријатељем, а наводна троцкистичка субверзија је 1936. године постала поводом за Велику чистку, као и крвави обрачун про-совјетских власти шпанске Републике са троцкистичким револуционарима из странке ПОУМ који је значајно допринео њеном поразу у грађанском рату. Убиство Лава Троцког 1940. године, као и Други светски рат су довели до маргинализације Четврте интернационале, и њеном распаду на неколико супротстављених група.

Иако је троцкизам дуго времена био маргинализован, са временом су поновно почеле да се појављују релативно значајне троцкистичке групе и покрети, пре свега крајем 1960-их у оквиру радикалних покрета тзв. Нове левице, а после завршетка Хладног рата је троцкизам код многих радикалних левичара преузео место компромитоване и одбачене комунистичке идеологије совјетског типа.

Извори

1. cf for instance, Trotsky, Leon, The Permanent Revolution (1928) and Results and Prospects (1906), New Park Publications, London, (1962)
2. What is Trotskyism (1973) Ernest Mandel
3. Lenin and Trotsky were "co-leaders" of the 1917 Russian Revolution: http://www.icl-fi.org/english/wv/archives/oldsite/2004/RCP-823.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2023)

Види још

• Перманентна револуција
• Светска револуција

Додатна литература

• Alex Callinicos. Trotskyism (Concepts in Social Thought) University of Minnesota Press, 1990.
• Belden Fields. Trotskyism and Maoism: Theory and Practice in France and the United States Praeger Publishers, 1989.
• Alfred Rosmer. Trotsky and the Origins of Trotskyism. Republished by Francis Boutle Publishers, now out of print.
• Cliff Slaughter. Trotskyism Versus Revisionism: A Documentary History (multivolume work, now out of print).
• David North In Defense of Leon Trotsky, Mehring Books, 2010.

Спољашње везе